U Vašingtonu se ovih dana ne govori samo o Iranu. U istoj rečenici, gotovo usput, otvorena je i druga tema koja bi mogla da izazove ozbiljne potrese – Kuba.
Američki predsednik Donald Tramp jasno je poručio da pitanje Kube nije zatvoreno i da će doći na red, ali tek nakon završetka sukoba u Iranu.
Ta poruka, iako izrečena u kratkom odgovoru novinarima, nosi daleko širi politički kontekst nego što na prvi pogled deluje.
Dok se pažnja javnosti i dalje fokusira na situaciju u Iranu, iz senke se pojavljuju konkretni potezi na terenu. Prema navodima američkih medija, Sjedinjene Države su već pokrenule blokadu Ormuskog moreuza.
U operaciju je uključeno više od 15 brodova američke mornarice, što govori da se ne radi o simboličnom pritisku, već o ozbiljnoj vojno-strateškoj aktivnosti. Kako prenosi jedan visoki američki zvaničnik, ova operacija ima jasnu logističku i političku dimenziju.
U takvom ambijentu, Trampova izjava o Kubi dobija dodatnu težinu. On nije ulazio u detalje, ali je jasno stavio do znanja da će Sjedinjene Države „uraditi to“ kada završe sa Iranom.
Sam izbor reči izazvao je brojne interpretacije, jer implicira konkretnu akciju, a ne samo političku raspravu. U njegovim rečima nema dileme – Kuba ostaje otvoreno pitanje i biće razmatrana odvojeno, kao posebna priča.
Predsednik je pritom izneo i oštru ocenu stanja na Kubi. Govorio je o zemlji koja je, kako tvrdi, dugo bila loše vođena, sa sistemom koji opisuje kao represivan.
Posebno je naglasio ulogu kubansko-američke zajednice u SAD, ističući da su mnogi od njih podržali njegovu politiku.
U tom kontekstu, Kuba je nazvana propalom državom, uz direktno pominjanje perioda vlasti Fidela Kastra kao ključnog uzroka dugotrajnih problema.
Zanimljivo je da je ova izjava došla bez prethodne najave ili šireg objašnjenja strategije. Tramp je praktično, odgovarajući na pitanje, otvorio mogućnost novog spoljnopolitičkog pravca koji bi mogao da usledi nakon Irana.
Takav način komunikacije nije nov, ali u ovom trenutku dobija posebnu težinu, jer se uklapa u širu sliku globalnih kretanja i američkih prioriteta.
U političkim krugovima već se postavlja pitanje da li je reč o retoričkom pritisku ili najavi konkretnih poteza. Jedni smatraju da se radi o poruci namenjenoj unutrašnjoj publici, dok drugi upozoravaju da se takve izjave često pretvaraju u realnu politiku.
Posebno u trenutku kada se paralelno odvijaju ozbiljne operacije poput blokade Ormuskog moreuza, teško je sve svesti na puku retoriku.
Ono što je izvesno jeste da se Kuba ponovo vraća u fokus američke spoljne politike. Kada će ta tema zaista doći na red i u kom obliku, ostaje nejasno.
Ali sama činjenica da je predsednik Sjedinjenih Država otvoreno povezuje sa završetkom sukoba u Iranu govori da se iza kulisa već razmatraju scenariji koji bi mogli da promene odnose na zapadnoj hemisferi.
