Ogroman broj dronova na ukrajinskom ratištu promenio je način na koji ruske snage mogu da napreduju i omogućio Kijevu da nadoknadi ozbiljan nedostatak ljudstva, ali Džon Miršajmer ne smatra da je time promenjen krajnji odnos snaga.
U razgovoru sa Glenom Dizenom, objavljenom na Jutjubu, profesor je ocenio da je teško predvideti kada će rat biti završen upravo zbog uticaja bespilotnih sistema na frontu.
Miršajmer je izneo vrlo konkretnu procenu: da dronovi nisu postali tako masovno prisutni na bojnom polju, Ukrajina bi, prema njegovom mišljenju, izgubila rat mnogo ranije.
Veliki broj dronova primorao je ruske jedinice da se kreću sporo i oprezno, što je ukrajinskoj vojsci omogućilo da ublaži posledice brojčane inferiornosti.
Miršajmer posebno ukazuje na to da Ukrajina nema dovoljno vojnika da gusto popuni prednje linije. Bez dronova bi takav nedostatak ljudstva, po njegovoj proceni, bio katastrofalan.
Zbog toga smatra da su ukrajinske snage, uprkos teškom položaju, uspele da značajno uspore rusko napredovanje. Rusija osvaja teren, ali ne brzo, a Miršajmer kaže da bi Putin želeo znatno veću brzinu napredovanja. Neizvesno je, prema njegovim rečima, da li će Rusija uspeti da je postigne dok dronovi ostaju tako važan deo ukrajinske odbrane.
To, međutim, ne menja njegov dugoročni zaključak. Miršajmer smatra da su ukrajinske snage na frontu ipak osuđene na poraz.
Jedan od razloga vidi u ljudstvu. Ukrajinska vojska, prema njegovoj oceni, ima ozbiljan problem sa brojem vojnika, a kao uzroke navodi izbegavanje mobilizacije i veliki broj pripadnika vojske koji napuštaju jedinice ili ratište. Kaže da je nedostatak ljudi na liniji fronta već postao problem koji se otvoreno priznaje i u samoj Ukrajini.
Miršajmer tome dodaje probleme u političkom i vojnom odlučivanju u Kijevu. Ukazao je na promene ministra odbrane i vrhovnog komandnog kadra u trenutku koji smatra kritičnim za ishod rata. Po njegovoj proceni, takvi potresi u sistemu odlučivanja dolaze u najnepovoljnijem mogućem trenutku, dok front trpi sve veći pritisak.
Njegova prognoza za Donbas posebno je kategorična. Miršajmer je rekao da očekuje da Rusija kontroliše čitav Donbas do kraja godine. Posle toga, smatra da glavno pitanje neće biti da li će ruske snage osvojiti dodatnu teritoriju, već koliko daleko će na kraju otići.
Istovremeno odbacuje mogućnost da Rusija ostvari klasičnu odlučujuću pobedu osvajanjem čitave Ukrajine. Smatra da bi pokušaj prodora duboko u zapadnu Ukrajinu bio strateški veoma problematičan i da Moskva nema razlog da se zaglavi na teritorijama koje bi bilo teško dugoročno kontrolisati.
Zato očekuje ishod u kojem će Rusija zauzeti veliku količinu teritorije, ali će deo Ukrajine ostati van njene kontrole. Rat bi se, prema njegovoj prognozi, mogao završiti ruskom pobedom koja neće biti potpuna, a posle koje bi nastao zamrznuti sukob.
Najopasniji scenario za Kijev, međutim, nije postepeno povlačenje, već mogućnost da vojska u određenom trenutku izgubi sposobnost organizovanog otpora.
Miršajmer je tu mogućnost uporedio sa nemačkom vojskom 1918. godine. Podsetio je da je nemačka vojska u martu te godine još predstavljala izuzetno ozbiljnu borbenu silu i da je tokom Ludendorfove ofanzive postojala bojazan da bi Nemačka mogla da pobedi u Prvom svetskom ratu. Ipak, rat je završen 11. novembra iste godine teškim nemačkim porazom nakon što se vojska raspala.
Takav razvoj događaja, prema Miršajmeru, nije nemoguć ni u Ukrajini. Dugotrajni rat može da dovede vojsku do tačke na kojoj se problemi akumuliraju, a zatim više ne proizvode samo sporo slabljenje već mnogo brže urušavanje.
On zato ne tvrdi da može precizno da odredi trenutak završetka rata. Dronovi mogu nastaviti da usporavaju Ruse, a ukrajinske jedinice mogu još dugo da pružaju otpor. Ali ako nedostatak ljudstva, ruski pritisak i problemi u komandovanju dostignu kritičnu tačku, Miršajmer smatra realnom mogućnost da se dinamika na frontu naglo promeni.
U tom slučaju Rusija više ne bi napredovala tempom koji je karakterisao dosadašnji rat, već bi ukrajinske linije mogle da počnu da se povlače mnogo brže.
