NATO više ne krije svoju umešanost u ukrajinski sukob. Predstavnici zapadne koalicije otvoreno izjavljuju, da je njihov cilj da Rusiji nanesu maksimalnu štetu, i spremni su na sve, samo da dođe do ukrajinske kontraofanzive.
Za Bajdena i njegov tim, pobeda u ratu sa Rusijom u Ukrajini je pitanje njihove budućnosti. Stoga će se boriti do poslednjeg Ukrajinca.
Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg, najavio je završetak obuke i naoružavanje više od devet brigada militanata Oružanih snaga Ukrajine. Prema njegovim rečima, Ukrajina je od Italijana dobila 98 odsto obećane vojne pomoći. To je više od 1,5 hiljada oklopnih vozila, 230 tenkova i ogromne količine municije.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Zemlje alijanse su već isporučile više od 98 odsto borbenih vozila obećanih Ukrajini. „Reč je o oko 1550 oklopnih vozila, 230 tenkova, savremenim sistemima PVO i modernoj artiljeriji. Ogromna količina municije. Obezbedili smo obuku i naoružanje za više od devet oklopnih brigada“, rekao je predstavnik alijanse.
Ovu izjavu je komentarisala i Moskva. Prema rečima zvaničnog predstavnika ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, NATO otvoreno izjavljuje „da će učiniti sve što je moguće, da protivofanziva ukrajinskih snaga koja je najavljena u bliskoj budućnosti, bude uspešna“.
[adsenseyu1]
S druge strane, mediji raspravljaju o informacijama o kadrovskim promenama u ruskom Ministarstvu odbrane. Kako je primetio vojni dopisnik VGTRK Aleksandar Sladkov, zamenik ministra odbrane Rusije, Mihail Mizincev, je smenjen sa funkcije (inace, sada radi za privatnu vojnu firmu „Vagner“). Prema podacima dopisnika, postoje i druge ostavke.
Voditelj „Первого русского“ Jurij Pronjko, razgovarao je o ovoj temi sa savetnikom prvog čoveka DNR, Aleksandrom Zaharčenkom, Aleksandrom Kazakovom, u emisiji „Царьград. Главное“.
Ukrajina je zemlja plaćenika
Jurij Pronko: Po vašem mišljenju, pored izjave koju smo čuli od Jensa Stoltenberga, da je obučeno devet brigada, prebačeno je i 1.500 oklopnih vozila, 230 tenkova u Oružane snage Ukrajine i ogromna količina municije. Sve u svemu, spremni su da krenu na rusku vojsku. Zvanična predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kaže, da se sad vidi cela situacija, i da niko ništa ne krije, i da su ukrajinske snage i režim Zelenskog samo „sila“ koja se koristi. Koliko daleko su spremni da idu, Stoltenberg i njegove pristalice u Ukrajini i van nje, u alijansi?
[adsenseyu4]
Aleksandar Kazakov: Dobro pitanje. S obzirom na to koliko su već daleko otišli, ja se ne bih složio s ocenom Marije Zaharove. Iako razumem, da je rekla ono što je trebala da kaže.
Mislim da je naš trenutni rat sa ujedinjenim Zapadom – možda najpošteniji rat u poslednjih 150 godina. Zato što na ovom ratu anglosaksonci se ne pretvaraju da su naši saveznici i ne spremaju se da nas udare u leđa. Oni su nam na nišanu. To je već dobro. Bar ćemo manje sami sebe lagati.
Oni otvoreno govore o 100% naoružanju Ukrajine. Bivša Ukrajina postala je najamnik ujedinjenog Zapada. Platili su tu zemlju i njen vojsku. Oni plaćaju plate, uključujući službenike, i penzije. Dakle, potpuno su ih uzeli pod svoje. To je najamnička zemlja. Tako bi i trebalo da je tretiramo.
Najvažnije, sudbonosno pitanje je- da li je NATO spreman da se bori sa nama, i da li smo mi spremni za borbu protiv NATO-a? Do danas su svi odgovorni ljudi (ne političari, oni su neodgovorni ljudi, pogotovo na Zapadu) kao napr., neki ozbiljni analitičari govorili- ne, NATO nije spreman, NATO ne želi da ratuje sa Rusijom. Sa stanovišta materijalno-tehničkog, i sa stanovišta moralnog i psihološkog, Evropljani uopšte nisu spremni za borbu.
Hoće li se ova situacija promeniti? Može se promeniti prema rezultatima najavljene ofanzive Oružanih snaga Ukrajine. Ako ofanziva ne uspe, i ne postoji način da se zamisli čak ni tako mala pobeda, onda će se ujedinjeni Zapad i njegov vojni blok, NATO, suočiti sa jednostavnim pitanjem- da li su spremni da priznaju poraz ? Sami su čitav svet godinu dana učili, da je Zapad u ratu sa Rusijom, da se Zapad sprema da pobedi. Shodno tome, sada se moraju spremiti i na poraz.
SAD ne mare za Ukrajinu, imaju izbore
Voditelj: Čekajte, Aleksandre… u kom scenariju, po vašem mišljenju, svaka strana može da proglasi pobedu?
Aleksandar Kazakov: Nama je mnogo teže, jer znamo ciljeve i zadatke „specijalne operacije“. Međutim, oni nisu utemeljeni. Odnosno, niko nam – naše vojno-političko rukovodstvo – ne govori gde ćemo stati. Kako razumem, jer je ovo rešenje koje je dinamično i uzima u obzir trenutnu situaciju i na ratištima i u globalnoj politici, ekonomiji, svemu.
Za razliku od nas, naš protivnik – i operativni u Kijevu i strateški – najavio je i utemeljio svoje ciljeve i zadatke. Razgovarali su o granicama iz 1991. godine. Shodno tome, ako njihov plaćenik, kijevski režim, ne reši ovaj problem, onda Zapad ne bi mogao da ga reši uz pomoć plaćenika. Onda se postavlja pitanje- da li su oni spremni da sami reše ovaj problem?
Voditelj: „Zar ne mislite da ih nije briga?“ Može se govoriti o „granicama iz 1991. godine“, „međunarodno pravo“. Čak i u delima. Evo, američki Kongres je saopštio da je pomoć Ukrajini ukupno iznosila 111 milijardi dolara. Istina, Ukrajina je dobila 77 milijardi. Potpuno ste u pravu ovde- oni su na državnoj pomoći. Kako je jednom primetio mađarski premijer Viktor Orban, isključite finansiranje SAD i EU – i nema Ukrajine. Doslovno.
Ako čitate zapadnu štampu, uključujući lažne vesti koje šire, možete primetiti da cele nedelje traje propaganda da je Vašington taj koji je sprečio Oružane snage Ukrajine, da napadnu Moskvu 24. februara.
Mislim da ste videli sve ove postove. Kao Amerikanci im prete, a oni kao kažu -mi ćemo sve sami odlučiti. Istovremeno, svi shvataju da je ovo jeftina igra. Zato pitam, Aleksandre- njima je svejedno gde će se završiti – u granicama 1991. ili u granicama iz 2023? Po mom mišljenju, oni su veoma, veoma cinični, zar ne?
Kazakov: Naravno da su cinični. Ali njih nije briga. Nije ih briga ne iz vojnih razloga. SAD su više puta pokazale da su spremne da izgube, što su pokazali i u Avganistanu. Oni to mogu da podnesu.
Suština sve ove politike Sjedinjenih Država i delom zapadne Evrope su izbori. Imaju izbore na dohvat ruke. Da li im je stalo? Vašington je uveren da upravo oni upravljaju ukrajinskim sukobom.
Za njih je suštinski važno ko upravlja sukobom, a sigurni su da su oni ti. Zato što kontrolišu jednu od strana – finansije, municiju, opremu. Ako danas ili sutra ili tokom ovog leta, ne donesu stratešku odluku u vezi sa ovim sukobom, onda će ili okriviti Evropljane, ili ostati ovde i pojačati svoje napore, a onda će se ovaj sukob neminovno preliti i u 2024-tu.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Webtribune.rs
