Mic po mic, pred očima Srba, Srbije i Međunarodne zajednice, Albanci, tiho, ali agresivno, sprovode u delo svoj plan za otimanje Kosovske Mitrovice.
Detaljno razrađen i pokrenut odmah nakon što je kosovski predsednik Hašim Tači obznanio ideju o „korekciji granica“, taj plan ima samo jedan cilj – potpuno preuzimanje srpskog dela grada – i administrativno i faktičko. Na drugom nivou, to je i svojevrsna poruka Srbima koji tamo žive.
Nekoliko je koraka koje su Albanci povukli u poslednjih šest meseci, a koji nedvosmisleno pokazuju da se uveliko odvija pokušaj ukidanja severnog dela grada nad kojim oduvek Srbi imaju kontrolu. U konačnici, prema ideji albanskih lidera, Kosovska Mitrovica bi trebalo da bude jedna celina, sa Albancem kao gradonačelnikom na čelu, a čitav prostor, pod dirigentskom palicom takozvanog gospodara Kosova, aktulenog predsednika kosovske skupštine Kadrija Veseljija, da pretrpi i značajne fizičke promene kroz sprovođenje takozvanog projekta Nova Mitrovica. Srbi iz Kosovske Mitrovice ostali bi praktično „opkoljeni“ u tom najnovnijem albanskom projektu.
[adsenseyu1]
Ali, krenimo redom.
U prvom koraku, kada je Tači javno izgovorio da je njegov cilj korekcija granica i kada su otvorene priče o podeli, ostalo je nejasno da li ta ideja uključuje sve četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova (Zvečan, Zubin Potok, Leposavić, severna Mitrovica). Niko, ni u Prištini, ni u Beogradu gde se takođe pominjalo takozvano razgraničenje nije otvoreno govorio o statusu Kosovske Mitrovice, grada podeljenog po etničkoj lini na južni i severni deo prirodnom linijom razgraničenja – rekom Ibar.
Upad na srpsku teritoriju
Stvari su, međutim, dobile novo lice nakon upada specijalnih jedinica kosovske policije ROSU na sever grada u novembru prošle godine. Drakonske takse na srpske proizvode od 100 odsto koje je uvela Priština, taj nasilni upad, kao i hapšenje Srba koje Priština sumnjiči za ubistvo Olivera Ivanovića, dovele su do toga da kosovski zvaničnici polako počnu da otvaraju karte.
S jedne strane, pokazalo se da bez posledica mogu da krše postignute dogovore i silom upadaju na teritoriju sa većinskim srpskim stanovništvom, a sa druge stigao je svojevrstan zahtev za ujedinjenjem Mitrovice, skovan u južnom delu grada od strane tamošnjeg gradonačelnika Agima Bahtirija.
Skupština opštine južna Mitrovica, pretežno nastanjene Albancima, u novembru je podržala Bahtirijevu inicijativu da se od privremenih prištinskih institucija zatraži izmena Zakona o administrativnim granicama između lokalnih zajednica s ciljem spajanja severnog i južnog dela Mitrovice.
Ova inicijativa, čiji je idejni tvorac Bahtiri, došla je u vakumu nastalom kada su četiri gradonačlenika srpskih opština podneli ostavke zbog neslaganja sa drakonskom i represivnom politikom Prištine i kada je, severne Mitorvica praktično ostala obezglavljena. U prvom trenutku inicijativna je delovala šaraltanski.
Predsednik Srpske liste Goran Rakić i donedavni gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice, rekao je da deklaracija o ujedinjenju dva dela Mitrovice koju je donela opština južna Mitrovica nema nikakvu pravnu osnovu. Ni Albanci nisu podržali Bahtirija, ili su se samo pravili nevešti. Portparol prištinskih institucija Donjeti Gaši rekao je tada da prištinske institucije ne znaju ništa zvanično o inicijativi Bahtirija. I u AKR, stranci šefa kosovske diplomatije Bedžeta Pacolija, kojoj pripada Bahtiri, rekli su da je reč „o individualnoj inicijativi“. Takva odluka, cenili su stručnjaci, nezakonita je jer nije u nadležnosti jedne opštine.
– U ime građana, u ime onih koji ne mogu da se vrate u svoje domove, ali i u ime onih Srba koji su nezadovoljnni paralelnim srpskim institucijama. Peticiju su, dakle, podržali i Srbi. Zahtevam da se ova peticija usmeri prema nadležnim institucijama i da se odluka o statusu jedinstvenog grada, bez nacionalnih razlika, donese što pre – poručio je Bahtiri govoreći o peticiji koju je potpisalo 16.000 građana.
Zanimljivo je da Bahtiri ističe kako među potpisnicima praktičnog „brisanja“ severne Mitrovice ima i Srba.
Međutim, tri meseca kasnije, ideja nekog ko se u prvom trenutku učinio kao, prosto bahat, sada je zvanična politika Prištine, iza koje je stao i Hašim Tači.
Tači je, ovih dana boraveći u Davosu napisao na Fejsbuku da se sastao sa Bahtirijem, te da su zaključili da su „građani rekli svoju reč“, takođe referišući o peticiji. Poručio je i da je sada vreme da „deluju institucije, vlada, skupština i predsednik“, čime je faktički taj zadatak preuzeo na sebe, a Priština pre Beograda objavila svoje planove sa Mitrovicom: žele celu za sebe.
Govoreći o teritorijalnom razgraničenju sa Srbijom, rekao da će Mitrovica, Trepča i Gazivode ostati deo Kosova i nakon eventualnog potpisivanja svobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
[adsenseyu4]
Plan gospodara Kosova
Kruna ove agresivne ideje trebalo bi da bude takozvani projekat Nova Mitrovica, koji je uoči čitavog procesa obznanio upravo Veselji. Kontroverzni predsednik kosovske skupštine predstavio je nedavno plan za „velike investicije“ u okolini Kosovske Mitorovice. Gradnja višespratnica, parkova i škola, uređenje korita reke, obnova stadiona… Međutim, plan odrazumeva radove i sa leve i desne obale Ibra. Drugačije rečeno, prostire se na teritoriju severa Kosova.
Konkretno, ovaj projekat se, s jedne strane, proteže od Mitrovice do Bošnjačke Mahale (u severnom delu Mitrovice) i Zvečana, a sa druge strane nastavlja se na sela Zupče i Košutovo. Obuhvata i sela Suvi Do, Gušavce i Vinarce, u blizini reke Ibar, ali i u njihovoj dubini.
Da bi se taj plan realizovao, cela oblast morala bi da bude proglašena za visoku građevinsku zonu. Dakle, pod krinkom dobre namere i unapređenja čitavog grada, (jer ko bi odbio investiciju?) Veselji je planirao da severnu i južnu Mitrovicu uveže novcem i time obaveže obe strane na ujedinjenje.
I u Beogradu su ovu njegovu inicijativu brzo prozreli. Kako je tada za „Blic“ rekao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pričom o investicijama Albanaca u Kosovsku Mitrovicu Priština pokušava da ostvari prodor na sever Kosova.
– To nije moguće dok se ne reši pitanje Zajednice srpskih opština, naveo je tada Dačić.
Šta zapravo hoće Albanci
Stefan Surlić, doktorand i asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu objasnio je razloge zbog kojih se Tači sada odlučio da podrži ideju koja je inicijalno predstavljena kao Bahtirijeva.
– Tači podržava ideju o ujedinjenju Mitrovice iz dva razloga. Prvo, da uoči nastavka pregovora afirmiše temu koja će potisnuti domaće nezadovoljstvo eventualnim ukidanjem taksi. Drugo, da ponovo oživi predlog razgraničenja u kome po njegovoj zamisli Mitrovica i Gazivode ostaju na Kosovu, dok bi ostatak severa potpao pod kontrolu Srbije – kaže Surlić.
Surlić dodaje i da ujedinjenje Mitrovice znači potpuno odustajanje od formiranja Zajednice srpskih opština, ali i korak dalje – umanjivanje dosadašnje autonomije koju Srbi uživaju u skladu sa Ahtisarijevim planom i važećim zakonima Prištine.
Bahtiri hoće da bude sultan
Tačan zahtev koji je Bahtiri izneo, zapravo i zvuči pomalo lično, kao što su mu u prvom momentu zamerili iz vrha tzv Kosova. Naime, sve je počelo kada je on na svom Fejsbuk profilu napisao: „Vreme je da ispravimo greške i da povratimo severni deo grada a da ja budem gradonačelnik ‘ujedinjene’ Mitrovice.“
„Ja da budem gradonačelnik“, u toj rečenici zvučnije je od ideje o ujedinjenju, te je bilo lako podsmehnuti se i odbaciti inicijativu.
Ipak, sada postaje jasnije da je, sasvim moguće, to i bio dugoročan plan kosovskih zvaničnika: plasirati ideju tako da joj se ne prida previše značaja, ali istovremeno „ubaciti crva“.
(Blic)
