Oko 15.000 Bura, potomaka uglavnom holandskih, ali i francuskih i nemačkih doseljenika, žele da emigriraju iz Južne Afrike u Rusiju, gde planiraju da uspostave poljoprivrednu koloniju i ulažu u rusku ekonomiju.
Južna Afrika posle aparthejda je dobro funkcionisala za neke, a za druge ne. Celokupna borba protiv aparthejda u Južnoj Africi je omogućena samo garantovanjem da Južna Afrika nakon aparthejda ne bi bila toliko radikalna da padne u sovjetsku orbitu.
[adsenseyu1]
Sovjeti, kao i Gadafi u Libiji, podržavali su anti-aparthejd lidere poput Nelsona Mandele, čak i dok je on sedeo u zatvoru više od 27 godina. Stoga, jedino sa SSSR-om na ivici apsolutnog kolapsa, zapadne sile su mogle pritisnuti svog partnera Južnu Afriku da poboljšaju svoj javni imidž, i promene svoj ustav, oslobode Mandelu, a ostalo je, kako kažu, istorija.
Kao rezulat toga, veliki broj crnaca je povećao svoje parcele, a beli Južnoafrikanci engleskog porekla su ipak nastavili da imaju snažne veze sa finansijskim i trgovačkim centrima u zemlji.
Drugi crnci, koji nisu plemenski ili ekonomski povezani sa crncima na vlasti, i beli Buri, nisu prošli tako dobro. Zaista, uprkos dobronamernim i efikasnim anti-aparthejd medijima i literaturi iz prošlosti, Buri u Južnoj Africi – iako su zadržali prednost i privilegije nad većinom crnaca – ipak su živeli u nekim od najsiromašnijih uslova po savremenim standardima, paralelno sa siromaštvom belaca u delovima SAD-a poput Apalačija.
Južna Afrika je na ivici rasnog rata i ekonomske katastrofe. Pustoš i konfiskacije, kao i ubistva belih poljoprivrednika, znače da Buri razmišljaju o masovnoj emigraciji. Pored toga, migracija u Južnu Afriku iz drugih delova podsaharske Afrike se značajno povećala, a kao rezultat toga, povećalo se i nasilje – međuplemensko, crnci na crnce.
Sadašnja situacija u Južnoj Africi je kreirana odavno, niko živ danas nije odgovoran za istoriju ili evropski zahtev za stvaranje kolonija. Ono što su ljudi danas izgleda spremni da urade, jeste da izvuku najbolje iz nasleđene dinamike. Ali podizanje pitanja belog siromaštva u Južnoj Africi često stvara liniju podele, pa čak se i optužbe o “rasizmu“ mogu nabaciti onima koji govore o tom problemu.
Trenutno je 30 porodica Bura spremno da se odmah preseli u Rusiju, a još 15.000 ljudi želi to isto.
[adsenseyu1]
Irina Volinec, predsednica nevladine organizacije Nacionalni odbor roditelja, koja je prisustvovala sastanku sa delegacijom Bura u ruskom regionu Stavropolj na jugu zemlje, razgovarala je o perspektivama ove emigracije.
Prema njenim rečima, Rusi i Buri imaju sličan duh, cene porodične vrednosti i tradicije. 15.000 Bura je izrazilo želju da se preseli u Rusiju kako bi se bavili poljoprivredom i naukom.
“Traba napomenuti da su predstavnici Bura, delegati koji su došli u Stavropoljski region, intelektualci, a ne samo ljudi sa visokim obrazovanjem, jedan od njih je naučnik, doktor nauka. To su ljudi koji žele da dođu ovamo kao izdržavana lica i da žive ovde o našem trošku, ali ljudi koji planiraju da daju svoj doprinos opštem blagostanju,“ objasnila je Volinecova.
Što se tiče asimilacije, politika je naglasila da se vrednosti Bura podudaraju sa vrednostima Rusa, što će olakšati proces.
“Mi nismo protiv činjenice da Buri, kao i druge etničke grupe koje dolaze u Rusiju, zadrže svoj identitet. To je uobičajena tendencija u našoj istoriji: Rusija kao stariji brat, kao velikodušan prijatelj malima. Od drevnih vremena, ljudi koji su stigli ovde u miru, zadržali su svoj identitet u Rusiji, i postali deo ove multietničke porodice,“ rekla je ona.
Prema njenim rečima, Rusija mora pružiti pomoć Burima i pružiti im priliku da žive, rade i podižu svoju decu na ruskoj teritoriji. Politika naglašava da bi se Buri mogli smestiti u ruskim poljoprivrednim regionima – na jugu zemlje. Što se tiče stvaranja neophodnih uslova za ovu migraciju, Volinecova je rekla da je to vrlo teško pitanje koje će trajati dugo i da se mora rešiti na najvišem političkom nivou.
Ovo nije nepovratna pomoć. Buri su spremni da rade u Rusiji, to su ljudi koji imaju početni kapital za naseljavanje na ruskoj teritoriji.
Volinecova se nada da će za nekoliko meseci ruske vlasti doneti odluku o emigraciji Bura u Rusiju.
Pored poljoprivrede, Buri, s obzirom da su vredni ljudi, mogu investirati u rusku ekonomiju.
“Ova migracija bi mogla postati veliki investicioni projekat koji bi bio koristan za sve – i za stanovnike i za investitore, jer bi Buri uložili svoj novac u razvoj regiona,“ rekla je ona.
“Ovi ljudi znaju kako da rade, vole da rade i to rade savršeno. U Rusiji će ovi ljudi biti dobar primer onoga šta nam je potrebno,“ rekla je ona, dodajući da će ti migranti doprineti različitosti ruskog multietničkog naroda.
Webtribune.rs
