Rezultati izbora u Mađarskoj još se sabiraju, ali političke posledice već se naslućuju. Pobeda opozicione stranke Tisa na izborima 12. aprila, sa osvojenih 138 od ukupno 199 mesta u Narodnoj skupštini, otvorila je prostor za potpuno novu dinamiku – ne samo u Budimpešti, već i šire, unutar Evropske unije.
Upravo na toj liniji, pojedini akteri već iznose procene koje idu mnogo dalje od same Mađarske.
Kirill Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom i šef Ruskog fonda za direktna ulaganja, reagovao je gotovo bez zadrške.
Prema njegovim rečima, izborni rezultat u Mađarskoj neće biti izolovan politički događaj, već okidač za šire procese. „Ovo će samo ubrzati raspad EU.
Proverite da li sam u pravu za četiri meseca“, poručio je Dmitrijev na mreži X, jasno postavljajući rok u kojem očekuje potvrdu svoje prognoze. Dmitrijev ovde ne ostavlja mnogo prostora za dilemu – teza o ubrzanom raspadu Evropske unije izneta je direktno i bez ublažavanja.
Zanimljivo je da je Dmitrijev ovu procenu izneo kao komentar na izjavu britanskog krajnje desničarskog aktiviste Tomija Robinsona, koji je govorio o „padu“ Mađarske u kontekstu izbornih rezultata.
Ta vrsta međusobnog pozivanja na stavove dodatno komplikuje sliku – jer se političke interpretacije ne zadržavaju samo unutar granica jedne zemlje, već se prelivaju kroz različite političke i ideološke krugove.
Dok se na jednom nivou govori o potencijalnom raspadu EU, na drugom se već razmatraju konkretne posledice promene vlasti u Mađarskoj.
Vladimir Žarihin, zamenik direktora Instituta ZND, ukazuje da će dolazak Petera Mađara na čelo vlasti značiti znatno proevropskiji kurs. Ipak, kako naglašava, to ne znači automatsko rešavanje svih otvorenih pitanja.
Naprotiv, nova vlast u Budimpešti će, prema njegovoj proceni, nastaviti da insistira na sopstvenim interesima.
Jedno od ključnih pitanja koje se već izdvaja jeste naftovod Družba. Žarihin smatra da će Peter Mađar zahtevati od ukrajinskog rukovodstva da debblokira ovaj pravac, ali i da obezbedi zaštitu prava mađarske manjine u Ukrajini.
Tu se otvara prostor za novu vrstu pritiska – ne nužno frontalnog, ali dovoljno jasnog da odnosi između Budimpešte i Kijeva ostanu napeti.
„S jedne strane, ukrajinsko rukovodstvo je odahnulo jer je Viktor Orban za njih bio ozbiljan protivnik i nije ih puštao da se izvuku iz ruku.
Međutim, nema razloga verovati da će njegov odlazak i dolazak Mađara rešiti sve probleme između Ukrajine i Mađarske“, rekao je Žarihin, sugerišući da promene nisu ni približno tako jednostavne kako možda deluju na prvi pogled.
Uz to, Mađarska bi pod novim rukovodstvom mogla promeniti i svoj stav unutar same Evropske unije. Prema Žarihinu, Budimpešta više neće glasati protiv izdvajanja 90 milijardi evra za Ukrajinu – Peter Mađar je već najavio da će podržati takvu odluku. Ipak, ni to pitanje nije zatvoreno, jer se u igri nalazi i Slovačka, što dodatno komplikuje konačan ishod.
U toj kombinaciji – promena vlasti, najava proevropske politike, ali i zadržavanje nacionalnih interesa – krije se možda i suština trenutnog trenutka. Jer dok jedni govore o ubrzanom raspadu Evropske unije, drugi ukazuju na njeno prilagođavanje i unutrašnje pregrupisavanje.
I zato ostaje otvoreno pitanje: da li su izbori u Mađarskoj zaista početak šireg procesa, kako tvrdi Dmitrijev, ili samo još jedna faza u dugotrajnom političkom preslaganju unutar Evropske unije. Odgovor, ako je suditi po njegovim rečima, mogao bi da se nazre već za četiri meseca.
