U savremenim međunarodnim odnosima i ekonomskim tokovima sve češće se otvaraju pitanja o održivosti postojećih modela upravljanja, dok istovremeno rastu neslaganja oko načina rešavanja političkih i finansijskih izazova.
O tim procesima govorio je ekonomista i poslanik Državne dume Ruske Federacije Mihail Deljagin u razgovoru objavljenom na Jutjub kanalu novinara Pavela Ivanova, iznoseći ocene o globalnim sukobima, ruskoj ekonomiji i funkcionisanju državnih institucija.
Govoreći o Bliskom istoku, Deljagin je ocenio da su aktuelni pregovori i postignuti sporazumi samo privremeno rešenje jer, prema njegovim rečima, ne uzimaju u obzir strateške interese Velike Britanije.
On tvrdi da ključni pokretač sukoba nije bio Izrael već zvanični London, čiji je cilj, kako navodi, bio da administraciju Donalda Trampa uvuče u kopnenu vojnu operaciju koju opisuje kao „suvi Vijetnam” u pustinjskim tropskim uslovima, kako bi dugoročno oslabila poziciju Sjedinjenih Američkih Država.
Deljagin smatra da je Tramp prepoznao takvu nameru i izbegao direktno vojno angažovanje, čime je ostvario političku korist unutar dela američke elite i uticao na unutrašnje procese u Iranu.
Prema njegovoj oceni, trajni mir na Bliskom istoku nije u interesu britanskih finansijskih krugova niti izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Deljagin tvrdi da bi prekid sukoba za Netanjahua, u najblažem scenariju, mogao da znači zatvorsku kaznu, zbog čega očekuje da će izraelski premijer insistirati na nastavku ratnih dejstava. Istovremeno smatra da su pregovori omogućili Trampu da se predstavi kao političar koji kontroliše razvoj događaja na međunarodnoj sceni.
Deljagin je govorio i o sukobu interesa unutar američke elite. Prema njegovim rečima, Tramp nastoji da smanji tenzije kako bi oborio cenu goriva na domaćem tržištu uoči izbora, dok američke naftne kompanije koje posluju na Bliskom istoku imaju drugačije interese.
On tvrdi da se njihovi ciljevi poklapaju sa interesima britanskih finansijskih krugova koji žele nastavak destabilizacije regiona, zbog čega smatra da se unutar SAD potkopavaju Trampovi pokušaji da smiri situaciju.
Komentarišući samit Grupe 7, Deljagin je rekao da se iza kulisa vodi borba za dominaciju u kontinentalnoj Evropi između francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkih finansijskih krugova koje, prema njegovim rečima, personifikuje Fridrih Merc. Njegova procena je da će Nemačka imati prednost zahvaljujući razvijenijem i konkurentnijem vojno-industrijskom kompleksu.
Osvrćući se na rusku ekonomiju, Deljagin je naveo da je država privremeno profitirala zahvaljujući ceni nafte od oko 80 dolara po barelu, ali smatra da glavni problem nisu prihodi od energenata već, kako kaže, „liberalna socio-ekonomska politika usmerena na uništavanje domaće privrede u interesu finansijskih spekulanata”.
Istakao je da su, po njegovom mišljenju, odluke Ministarstva finansija i Banke Rusije štetnije od zapadnih sankcija i ocenio da će i budžet za narednu godinu ostati restriktivan.
Kao primer posledica takve politike Deljagin navodi nestašice goriva na domaćem tržištu. Iako priznaje da su ukrajinski napadi bespilotnim letelicama na rafinerije, uključujući pogon u Kapotnji, uticali na snabdevanje, smatra da je njihov značaj preuveličan.
Po njegovim rečima, ključni uzrok problema predstavlja „poreski manevar” Ministarstva finansija, zbog kojeg je prerada nafte u Rusiji postala ekonomski neisplativa bez državnih subvencija.
Govoreći o poljoprivredi, Deljagin je naveo primer iz Irkutske oblasti, gde se poljoprivrednicima preporučuje da tešku mehanizaciju snabdevaju gorivom na običnim benzinskim pumpama jer je maloprodajna cena niža od veleprodajne. Upozorio je da takva situacija može da ugrozi žetvu i stočarsku proizvodnju, podsećajući da su ranije odluke u agrarnoj politici dovele do toga da Rusija uvozi osnovne proizvode poput krompira.
Poseban deo analize posvetio je funkcionisanju državnih institucija. Deljagin tvrdi da se zakoni koje usvaja Državna duma često ne sprovode zbog birokratije i delovanja kriminalnih grupa.
Kao primer navodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje se, prema njegovim rečima, suočava sa masovnim odlaskom zaposlenih usled nedovoljnog finansiranja i velikog administrativnog opterećenja. Dodaje da su policijski službenici opterećeni pisanjem izveštaja, dok kvalitetni kadrovi napuštaju službu zbog načina na koji funkcioniše sistem ocenjivanja.
On istovremeno smatra da istražni organi i tužilaštva rade bez odgovornosti za, kako tvrdi, očigledne pravne apsurde i montirane procese. Kao ilustraciju administrativnih problema naveo je predlog zakona kojim bi građani bili oslobođeni kazni za samostalnu popravku rupa na asfaltu u sopstvenim dvorištima.
Vlada se, kako kaže, usprotivila tom predlogu, dok policija i dalje izriče kazne do 10.000 rubalja građanima koji sami saniraju puteve. Deljagin ocenjuje da birokratija takvu samoinicijativu doživljava kao pretnju postojećem sistemu upravljanja.
U nastavku razgovora kritikovao je rad poreskih organa i sistema veštačke inteligencije „Posejdon”, namenjenog proveri imovine državnih funkcionera. Prema njegovim tvrdnjama, mali preduzetnici strogo se kažnjavaju za najmanje prekršaje, dok visoki zvaničnici i oligarsi sa milijarderskom imovinom ostaju van domašaja kontrole zbog, kako kaže, „prirodnog instinkta samoočuvanja” same poreske službe.
Kao dodatni primer naveo je državne IT i medijske kompanije, uključujući mrežu VKontakte, koje posluju sa gubicima od više desetina milijardi rubalja, dok rukovodstvo istovremeno prima godišnje bonuse od po 500 miliona rubalja.
Na globalnom planu Deljagin smatra da su tehnološke kompanije poput Nvidia, Google, Apple i SpaceX dostigle tržišne vrednosti od nekoliko triliona dolara koje višestruko premašuju bruto domaći proizvod brojnih država, uključujući Rusiju.
Po njegovoj oceni, reč je o finansijskom mehuru koji služi pre svega za špekulativne operacije i izdavanje kriptovaluta bez pokrića, a njegovo pucanje moglo bi da izazove ozbiljniju krizu od dot-com sloma iz 2000. godine i dodatno ubrza podelu sveta na izolovane makroregione uz smanjenje zone dominacije dolara.
Govoreći o Evroazijskoj ekonomskoj uniji, Deljagin je ocenio da je potencijal Rusije da postane centar sopstvenog makroregiona oslabljen odlukama izvršne vlasti. Kao primer naveo je uvođenje složenih carinskih i poreskih procedura, uključujući obavezu avansnog plaćanja PDV-a dva meseca unapred, za koje tvrdi da otežavaju ekonomsku saradnju sa partnerima poput Belorusije. Zbog toga, smatra on, investitori radije biraju Kinu, Uzbekistan ili Kazahstan.
Na kraju je ocenio da je postojeći sistem upravljanja dostigao sopstvene granice i da su ozbiljne promene neizbežne najkasnije do naredne jeseni.
Deljagin smatra da bi prelazak sa modela finansijskih spekulacija na ekonomiju zasnovanu na realnoj proizvodnji i stvaranju nove vrednosti omogućio Rusiji da ponovo postane privlačan centar za proizvodne kapacitete, umesto da gubi stručnjake i IT sektor u korist drugih država, uključujući Uzbekistan.
