Mateo Salvini, jedan od lidera novoformirane populističko-desničarske vladajuće koalicije u Italiji, koja je za premijera predložila malo poznatog profesora privatnog prava Đuzepea Kontea, čoveka kome je inače po sopstvenoj tvrdnji „srce tradicionalno kucalo za levicu“, izjavio je po saopštenju te odluke da su „Italijani na prvom mestu“.
Ovaj slogan se nalazio i na predizbornim materijalima Salvinijeve Lige, nekada Severne lige (za nezavisnost Padanije) koja je ime promenila kako bi se približila širem biračkom telu. Izbor slogana ne poklapa se slučajno s „Amerika na prvom mestu“ iz predizborne kampanje aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa, pošto je njegov nekadašnji strateg Stiv Benon, za koje se veruje da je Trampa i „uveo“ u Belu kuću, sada blizak Salviniju.
[adsenseyu1]
Benon je među prvima na dan italijanskih izbora održanih 4. marta, ocenjujući ih „ključnim za globalni populistički pokret“, tokom posete Apeninskom poluostrvu u intervjuu za „Korijere dela sera“ promovisao ideju „fantastične“ koalicije Lige i Pokreta pet zvezdica koja bi „Brisel ubola pravo u srce“.
Nekih 80 dana kasnije, ova koalicija je stvarnost i i za ideje njenih čelnika, pre svega ambicioznog 32-godišnjeg političkog vođe Pokreta Luiđija di Maja, ali i 13 godina starijeg Salvinija – oličene u najavama izlaska Italije iz evrozone, ali i ukidanja sankcija Rusiji – treba videti da li će biti samo prazne priče ili istinski košmar Brisela.
Kada neko ko preti odustajanjem od evra osvoji najveći broj glasova u trećoj po veličini privrede u Evropi, kao što je to bilo u slučaju Di Majovog pokreta, prirodno je da će zabrinuti evropske lidere. Oni su se mogućnošću formiranja evroskeptične vlade, eventualno spremne i na „Italiegzit“, bavili čak i na samitu EU-Zapadni Balkan održanom prošle sedmice u Sofiji.
Iako je u prvobitnom nacrtu programa nove italijanske vlade bilo poziva na iznalaženje načina da se zemljama članicama evrozone dozvoli izlazak iz nje, ove reči su izbačene iz završnog teksta, što ipak nije u potpunosti odagnalo strahovanja u Evropi.
„Iako su ublažili anti-evro retoriku… pomenuli su planove koji Italiju dovode u liniju sudara sa Briselom“, kaže Lorenco Kodonjo, bivši zvaničnik italijanskog Ministarstva finansija.
Kodonjo sada vodi konsultantsku firmu „LC Makro advajzers“ i kaže da da je ostao „bez reči kada je čuo predlog programa Di Maja i Salvinija.
AP navodi da bi sprovođenje tog programa, koji između ostalog uključuje uvođenje minimalnih mesečnih primanja od 780 evra i ukidanje teško usaglašenih penzionih reformi koje je usvojio prethodni saziv parlamenta, prema analitičarima koštalo 170 milijardi evra ili deset odsto italijanskog BDP. To bi javni dug Italije, drugi najveći u Evropi posle grčkog, diglo na 2,1 bilion (2.100 milijardi) evra ili 132 odsto BDP, u poređenju sa dugom SAD koji je oko 105 odsto BDP ili nemačkim od 68 odsto BDP.
Manfred Veber, poslanik nemačke Hrišćanskosocijalne unije (CSU) – sestrinske stranke demohrišćana kancelarke Angele Merkel, koji je šef poslaničke grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, komentarisao je juče mogućnost da italijanski koalicioni partneri prekinu razgovore s ostalim zemljama o evru i pravilima koja se na njega odnose.
AP prenosi da je Veber za nemačke medije to nazvao „igranjem vatrom, zato što je Italija visoko zadužena“.
„Iracionalni ili populistički akti mogli bi da izazovu novu krizu evrozone“, ocenio je ovaj nemački političar.
Salvini je odbacio ovu zabrinutost.
„Oni nemaju zbog čega da brinu. Vlada koju želimo da formiramo planira rast Italije i otvaranje radnih mesta, da dovodimo kompanije u Italiju da investiraju, da ucinimo da poslovi budu stabilniji“, kazao je Salvini.
Iako su i Pokret pet zvezdica i Liga antisistemski orijentisani, ono što Salvinijevu stranku ističe su borba protiv ilegalnih migranata i veća naklonost prema Rusiji. U nacrtu programa vlade tako se našao plan proterivanja stotina hiljada migranata, a u paragrafu 9, u delu koji se tiče buduće spoljne politike Italije, stoji plan otvaranja prema Rusiji koje bi se manifestovalo „trenutnim ukidanjem sankcija“ koje je Italija zajedno s ostalim članicama EU uvela 2014. godine.
Glavni argumet Salvinija jeste da Italija ovim sakcijama i onim uzvratnim koje je Evropi uvela Moskva mnogo gubi, a malo dobija. Čak je i ugledni privredni list „Il sole 24 ore“ prošle nedelje objavio tekst u kojem se podseća da je Italija u Rusiju prošle godine izvezla robu u vrednosti od osam milijardi evra, što je za oko tri milijarde evra manje nego 2013, godinu dana pre uvođenja sankcija.
[adsenseyu1]
Ovo je argument koji naglašavaju i zvaničnici stranke Forca Italija nekadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, odanog prijatelja predsednika Rusije Vladimira Putina. Berluskonijeva stranka desnog centra je zajedno sa još dve manje ultradesničarske partije bila u izbornoj koaliciji sa Salvinijem i zbirno su osvojili najviše glasova, ali se formiranje vlade sa Pokretom pet zvezdica oteglo jer Di Majo nije želeo u vlast sa Berluskonijem, koji će sada samo podržavati vladu u parlamentu.
Tako je i odlučeno da funkciju novog premijera, gde je Berluskoni video svoje pulene, treba da obavlja ličnost sa strane, pa je odabran Konte, čovek sa juga Italije blizak Di Majovom pokretu.
Konte je predstavljen kao 54-godišnji akademski stručnjak sa međunarodnim iskustvom, koji je studirao ili se bavio istraživanjem na Jejlu, Kembridžu i Sorboni, predavao na javnim, privatnim i katoličkim univerzitetima u Italiji, a u njegovoj biografiji piše i da se „usavršavao“ na Njujorškom univerzitetu i Internacionalnom kulturnom institutu u Beču.
Međutim, „Korijere dela sera“ piše da je bečki institut zapravo škola jezika, a da je dopisnik „Njujork tajmsa“ iz Italije Džejson Horovic kontaktirao Njujorški univerzitet čija portparolka mu je u vezi sa Đuzepeom Konteom navela da „osobe tog imena nema u podacima bilo studenata bilo profesora“.
(Novosti.rs)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
