Na predstojećem samitu EU i Zapadnog Balkana biće učinjen “ ustupak Srbiji“, piše zagrebački Jutarnji list, koji je imao uvid u Nacrt deklaracije.
Nacrt deklaracije koja će se naći na dnevnom redu predstojećeg virtuelnog samita EU i Zapadnog Bakana 6. maja, za razliku od prethodnih ne spominje poziv partnerima za „potpuno usklađivanje“ spoljne politike sa pozicijama EU, već samo poziv za „napredak prema potpunom usklađivanju“, što je, kako piše zagrebački Jutarnji list, ustupak Srbiji.
[adsenseyu1]
Zagrebački dnevnik, koji je imao uvid u Nacrt deklaracije, konstatuje da je „to očiti ustupak Srbiji“ koja, uz BiH, ne podržava stavove EU kad je reč o spoljnoj politici, pogotovo, kako piše list, kada se radi o odnosima s Rusijom, Kinom, ali i nekim drugim državama.
U tekstu se, navodi list, ne spominju države, već samo partneri iz regiona što je, inače, kompromis zbog učešća Kosova*, koju kao državu ne priznaju Srbija i BiH i još pet država članica EU.
Jutarnji piše da se u deklaraciji nigde u tekstu ne spominje „proširenje“, „članstvo“ niti „integracija u EU“.
To je, inače, u skladu sa najavama da će u prvom planu biti paket pomoći zemljama, koju obezbeđuje EU.
[adsenseyu4]
Spominje se doduše neodređena rečenica o „evropskoj perspektivi“ i snažnijem povezivanju.
Po tome se, piše Jutarnji, može reći da će ova „Zagrebačka deklaracija“ u svom sadržaju nuditi čak manje nego što je regionu nudila ona sa samita od pre 20 godina.
Razlog tome je, saznaje Jutarnji list iz diplomatskih izvora, insistiranje nekih država poput Francuske i Holandije, ali donekle i Nemačke, da to ne bude samit o proširenju.
U tekstu se, navodi Jutarnji, ne spominje čak ni najveći uspeh u tom procesu tokom hrvatskog predsedavanja – odluka o otvaraju pristupnih pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom.
Iz teksta nacrta deklaracije vidljivo je da je kriza sa koronavirusom imala uticaj i na sadašnje i buduće odnose prema regionu.
Pri čemu, dodaje se, ona može čak I da pomogne u jačanju regionalne saradnje koju EU stalno traži (poznati projekat „mini-Šengen“, koji razvijaju Albanija, Srbija i Severna Makedonija), ali i jačanju veza s EU.
U Nacrtu dokumenta EU još jednom potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.
Navodi se i da je iz teksta vidljivo da je EU teško podnela kritike da ne pomaže regionu, a da drugi pomažu više.
U EU, navodi Jutarnji, osećaju da se pomoć drugih (Kina, Rusija) više ceni i daje joj se više značaja.
„Činjenica da ova podrška i saradnja ide znatno iznad onoga što je bilo koji drugi partner pružio regionu zaslužuje javno priznanje“, stoji u Nacrtu deklaracije.
U daljem tekstu deklaracije se manje-više spominju slične poruke koje EU upućuje već godinama, zaključuje Jutarnji.
(Tanjug)
