Prema istraživanju koje je sprovedeno u Francuskoj, zvaničnici obaveštajnih službi smatraju da najveća pretnja njihovoj zemlji nisu ni Rusija, ni Kina.
Kako se naovdi, istraživanje francuske Škole ekonomskog ratovanja bazirano je na velikom broju intervjua sa zaposlenima u francuskim obaveštajnim službama, uključujući i predstavnike tzv. špijunskih agencija, sa posebnim osvrtom na ekonomsko ratovanje.
Ono do čega su istraživači došli zapanjilo je noge. Naime, 97 odsto ispitanika smatra da su SAD najveća strana pretnja po ekonomske interese Francuske.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Istraživanje je sprovedeno kako bi se odgovorilo na pitanje „šta će biti sa Francuskom u sve zaoštrenijem ekonomskom ratu?“. To pitanje je, kako prenosi raša tudej, oostalo sve hitnije za EU jer su zapadne sankcije uveden Moskvi imale i imaju katastrofalan efekat na evropske zemlje, ali nisu naudile SAD, zemlji koja se najagresivnije zalaže za ove mere.
Kako je naveo vođa istraživanja koje je sprovela francuska Škola ekonomskog ratovanja, Francuska od DRugog svetskog rata, kao uostalom I mnoge evropske zemlje, živi u eri “neizrečenog”. Pri tom se misli na to da je zvanični Pariz previse toga stavio u ruke Americi, navodi se dalje u tekstu.
A to ne ide bez svoje cene, piše dalje, koja se ogleda u potpunoj zavisnosti, monetarnoj, finansijskoj I tehnološkoj, od SAD.
Vođa tima istraživačća Kristijan Harbulot podseća da je nekadašnji francuski predsednik Šarl de Gol pokušao da odvoji Pariz od Vašingtona I NATO-a, ali da je bio “potklopan”.
Samo par skandala izašlo je u javnost, poput prodaje francuskoh dobara Americi, ili australijsko otkazivanje kupovine francuskih podmornica, naravno u korist američkih, pa se jasno retko postavlja pitanje koliko zapravo Ameruka utiče na francusku ekonomiju, pa samim tim I na po litiku.
Kao rezultat svega toga, francusko javno mnjenje ali I političari imaju problem da identifikuju stavrnog neprijatelja Francuske. Harbulot kaže da je opšteprihvaćen stav da se to pitanje i ne spominje tako da ekonomsko ratovanje ostaje negde u “podzemlju politike” koje lako sklizne i u parvo ratovanje.
To znači I da svaka debata o „neprijateljstvu ili štetnosti“ u odnosima Evrope sa Vašingtonom propušta osnovnu tačku da zapravo “SAD nastoje da obezbede svoju nadmoć nad svetom, a da se ne prikazuju kao tradicionalna imperija“.
Kako se navodi u tekstu, iako EU ima suficid u trgovinskim odnosima sa SAD i to od 150 milijardi evra, to nikako ne znači i njenu pravu ekonomsku samostalnost, a SAD konstantno geopolitički vojno protiskaju EU.
Harbulot veruje da je to stanje još izraženije u Nemačkoj, jer Berlin nastoji da uspostavi novi oblik prevlasti u Evropi“ zasnovan na svojoj zavisnosti od SAD.
Kako Francuska nije u fazi izgradnje moći, već u potrazi za očuvanjem svoje moći, to bi trebalo da znači da Francuzi mogu lakše da prepoznaju i priznaju toksičnu zavisnost od Vašingtona, i da vide to kao problem koji se mora rešiti.
Ali osim što je “zavisnost“ Francuske od Vašingtona drugačija od one koju ima Nemačke, Pariz ima i druge razloge za negovanje “kulture ekonomske borbe“ i veoma pažljivo praćenje “stranih interesa“ koji štete ekonomiji i kompanijama zemlje.
Podseća se da su još dokumenta iz 2002. objavljena na Vikiliksu pokazala da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) dala uputstva svom svjim saradnicima da iskopaju sve moguće informacije o francuskoj ekonomiji.
Takođe, dokumenti iz 2012. ukazuju na razne američke aktivnosti na tlu Francuske pred, za vreme i nakon izbora održanih te godine, kao i praćenje situacije koo će na tim izborima pobediti. CIA je, podseća se, u tim dokumentima bila jako zainteresovana kakav stav prema SAD imaju tadašnji predsednički kandidati.
Očigledno je da nije uzalud jednom rekao veteran i veliki američki strateg, bivši državni sekretar Henri Kisindžer: „Biti neprijatelj Amerike može biti opasno, ali biti prijatelj je fatalno“.
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
(b92.net,rt)
