[adsenseyu2]
Piše: Branko Radun
Tek se sleglo političko tlo od američkog zemljotresa izazvanog pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima pa je još rano da se daje nekakav dugoročni i strateški sud o značaju koji taj događaj ima na Ameriku i svet.
Ipak je sama kampanja koja je zaoštrila političke, ideološke i socijalne podele donela novosti koje menjaju realnost. Sa Trampom na čelu SAD može se očekivati svašta, a za sada nije jasno šta to “svašta” sve podrazumeva, no jasno je da ništa neće biti isto.
Kao zagovornici ideje istorijskih analogija koje nisu tek samo puke ilustracije već i sistemski pristup stukturalnoj analizi istorijskih pojava i procesa, testiraćemo tezu o Americi kao Novom Rimu na Trampovom slučaju.
Amerika se nalazi u onoj fazi u kojoj je Rim bio u vreme helenizma kada je od regionalne postao dominantna sila tada poznatog sveta. To je transformacija iz republike u imperiju sa svim socijalnim procesima – stvaranje nove poslovne elite, propadanje srednje klase i stvaranje lumpenproletera sa jedne i profesionalne vojske i imperijalne politike sa druge strane.
[adsenseyu1]
Uloga velikog novca postaje dominantna, a demokratija je pobeđena; na nju se pozivaju demagozi i iskreni “republikanski” nostalgičari i proces nezaustavljivo vodi ka potpunoj transformaciji u svetsku imperiju. Sve to smo videli u Rimu, a danas ili ovih decenija kojih smo svedoci, pratimo i u njegovom severnoameričkom pandanu.
Da nas ne bi pogrešno razumeli kao zagovornike ciklične istorije koji su skloni da vide iste faze u razvoju svih civilizacija mi paralelu, ali strukturnu paralelu, vidimo samo u Rimu i Americi. Kao što postoji duboka i višeznačna paralela između antičke Grčke i moderne Zapadne Evrope.
Osim toga nismo ni zagovornici ideje da se istorija ponavlja na banalan način već da postoje srodne faze, procesi i uloge ličnosti u istorijama “istorijskih blizanaca”. U tom pogledu su “srodnici” po misiji i ulozi u svom vremenu i prostoru Aleksandar Veliki i Napoleon, ali i filozofi poput Platona i Hegela. Reč je naravno o različitim civilizacijama i epohama među kojima su ogromne i suštinske razlike.
Pobeda Donalda Trampa otvara brojne i plodne paralele sa srodnom istorijom Rima. Vlast optimata u Rimu koji predstavljaju spoj stare aristokratije i nove poslovne elite, osporavaju moćni pojedinci koji imaju podršku masa ali i dela poslovne elite i njih nazivaju popularima.
Danas bi rekli populisti, za šta je dobar primer Tramp koji stoji nasuprot establišmenta političke elite i finansijske oligarhije koja kontroliše medije i institucije. Pobeda Trampa jeste na neki način pobeda “plebsa”, iako je on kao milijarder deo establišmenta (iako nije deo političke nomenklature i bankarske oligarhije).
[adsenseyu4]
U kojoj će meri novi predsednik praviti kompromise sa oligarhijskom elitom i u kojoj će meri “razočarati” svoje glasače tek ćemo videti. Prema najavama kandidata za postavljenja na ključne funkcije čini se da Tramp misli ozbiljno da neke od značajnijih predizbornih obećanja ispuni.
Tramp je kao “popular” došao na talasu nezadovoljstva građana otuđenom i arogantnom elitom.Duboka ekonomska kriza, propadanje srednje klase i gubitak miliona radnih mesta je stvorio jak otpor prema vladi i establišemntu. To je stvorilo prostor za meteorski uspon nove političke zvezde.
Čak i da on nije pobedio, parametri američke politike i medijskih standarda su trajno promenjeni.Amerika ulazi u novu fazu svoje istorije u kojoj će glavnu reč imati moćni pojedinci za velikim ambicijama.
Isto tako, ovo vodi i podeli u američkom društvu jer se raskol koji smo videli u predizbornoj kampanji može tek maskirati ali ne i prevazići. Oštro su sukobljeni su moćni lobiji finansijskog i realnog sektora, sukobljene su klase pa čak i rase unutar američkog društva.
Imamo prvu i drugu Ameriku sasvim jasno podeljenu i sa sve manje međusobne tolerancije.Soroševski protesti protiv Trampa jesu i inicirani od njegovih rivalskih lobija, ali i pokazuju da deo Amerike ne može da se pomiri da im je predsednik “kauboj”, “seksista”, “šovinista” i “rasista”.
[adsenseyu1]
Da li će biti unutrašnjih previranja – sigurno hoće; iako niko ne može da zna da li će i kada biti američka obojena revolucija. A sve to ili barem nešto slično tome smo “gledali” u rimskoj kasnohelenističkoj istorijskoj fazi.
Na osnovu ove analogije Rim – Amerika da li se može predvideti budućnost? Teško ili nemoguće je predvideti događaje, ali procesi nepogrešivo pokazuju duboke socijalne podele sa jedne i jačanje imperijalne infrastrukture sa druge strane.
Jače unutrašnje tenzije vode ka spoljnopolitičkoj agresivnosti i novim ratnim pohodima iz kojih se nove vođe vraćaju sa “trijumfom”. To znači da su vrlo mogući i unutrašnji sukobi koji bi prerasli u građanski rat, ali koji bi imali globalne učesnike.
Kao što su na ovim izborima aktivno učestvovali evropski lideri, Putin, Papa, Asanž i mnogi drugi – svako na svoj način.
Nas je Donald Tramp neodoljivo podsetio na rimskog magnata Marka Krasa koji se obogatio na mahinacijama sa nekretninama i sa tim novcem kupio podršku masa i ušao u politiku.Postao je političar i vojni vođa.
To je upravo priča o direktnom ulasku velikog novca u politiku i o jakim ambicioznim ličnostima sa ogromnim ambicijama. Naravno, gledajući na “paralelno” vreme jedan od članova trijumvirata Kras je “ispred” Trampa jer Amerika, a i svet sa njom, nije još ušla u takve turbulencije i sukobe.
Bilo kako bilo, Tramp jeste početak nove istorijske faze i sva je prilika preteča novih američkih cezara – jakih beskompromisnih vođa, koji će pokušavati da se odlučno nose sa bremenom unutrašnjih tenzija i sukoba, ali i sa ulogom svetske sile na spoljnopolitičkom planu.
(Vidovdan.org)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
[adsenseyu2]
