Izveštaj CNBC-a navodi američke obaveštajne izvore koji kažu da će ruska hipersonična raketa dugog dometa Kinžal Kh-47M2 “ biti spremna za rat u 2019. godini.“
Oružje je testirano 12 puta na borbenom avionu MiG-31 i u toku su napori da ga integrišu sa bombarderom dugog dometa Tu-22M3. Tri nedavna testa su bila uspešna. Ovog meseca je meta pogođena sa skroro 800 km udaljenosti. Raketa prolazi kroz probe u Južnoj vojnoj oblasti.
[adsenseyu1]
U početku su zapadni stručnjaci zvučali skeptično po pitanju vesi da Rusija ima ovo oružje, odbacivši to kao “zveckanje oružjem.“ Mnogi su rekli da je to smo intenzivna promocija kada je ruski predsednik Putin objavio informacije početkom marta o nekim najsavremenijim sistemima koje ima samo Rusija i nijedna druga zemlja. Zatim su to umanjili i američki vojni zvaničnici i zakonodavci.
Metju Buleg, stručnjak Chatham House-a za Rusiju, izrazio je sumnje po pitanju ruske sposobnosti da razvije nešto “novo i revolucionarno.“ Džejms Akton, fizičar iz Fondacije Karnegi za međunarodni mir, rekao je za Daily Beast da druge zemlje jednostavno nisu želele da razviju takve sisteme jer “vezivanje rakete za avion ne mora nužno to načiniti efikasnim, skalabilnim oružjem.“
On je verovao da je, kao neka vrsta prečice hipersonične municije da dovoljno brzo izbegne neprijateljske odbrane ali u nemogućnosti da precizno pogodi mete u velikom dometu, Kinžal raketa bila “mnogo korisnija kao sredstvo za propagandu, nego sredstvo za eksplozive.“
Mark Galeoti, viši istraživač na Institutu za međunarodne odnose u Pragu i šef njihovog Centra za evropsku bezbednosti, naglasio u svom članku za Guardian: “Zvuči impresivno, čak i zastrašujuće, ali to ne treba skroz prihvatiti zdravo za gotovo. Ruska odbrambena idustrija ima priličnu lošu evidenciju u isporučivanju naprednih sistema.“
Sada se sve promenilo. Pretnja se shvaćena ozbiljno. SAD su ubrzale hipersonični razvoj. Kako potvrđuje priča CNBC-a, američka obaveštajna služa pažljivo prati aktivnosti vezane za Kinžal.
Kh-47M2 se može koristiti kao taktičko ili srednje oružje sa nenuklearnom bojevom glavom. Domet od 2.000 kilometara i bojeva glava procenjena na oko 500 do 700 kg, pretvaraju ovu raketu u ubicu nosača aviona, dok sredstva za isporuku drži van dometa protivavionskog oružja. Ali čak i bez eksplozivne bojeve glave, njena brzina deset puta veća od brzine zvuka je dovoljna da potopi veliki brod. Uporedite to sa brzinom prosečne krstareće rakete od oko 850-900 kilometara na sat.
Čak i rusko-indijska zajednički dizajnirana krstareća supersonična raketa, koja se lansira iz vazduha, sa brzinom od 2,8 – 3 Maha (3400-3700 km/h), može rasparčati brod. Kinžal je mnogo smrtonosnija. Njena brzina je takođe čini imunom na bilo koju vazdušnu odbranu. Presretač MiG-31 ima borbeni radijus od 1.500 km. Sa montiranim Kinžalom, biće u stanju da udari neprijateljske ratne brodove sa udaljenosti od 3.500 km od svoje baze, i time značajno ojačati rusku poziciju u azijsko-pacifičkom regionu.
Ruska vojska je već rekonstruisala MiG-31 kako bi učinila da Kinžal postigne inicijalnu operativnu sposobnost.
SAD nemaju čime da se suprotstave tome. General Džon Hejten, šef Strateške komande, izjavio je tokom sastanka Komiteta za oružane snage u Senatu da su američki sistemi vazdušne odbrane nesposobni da se suprotstave napadima sa hipersoničnih platformi.
Uglavnom je naglašavana protivbrodska uloga Kinžala, ali ova raketa je savršeno oružje protiv stacioniranih meta. SAD dižu buku i kukaju zbog navodnih ruskih kršenja INF sporazuma. Moskva kaže da je sposobnost Aegis Ashore BMD sistema, koji je stacioniran u Rumuniji i postoje planovi da bude raspoređen u Poljskoj, da ispali Tomahavk rakete, predstavlja očigledno i neosporno kršenje tog sporazuma, i to je zaista tako.
Zapravo, Rusija ne mora da prekrši odredbe sporazuma jer joj kombinacija Iskander sistema srednjeg dometa i aviona MiG-31 naoružanih Kinžalom omogućava da obori infrastrukturne lokacije NATO-a sa istom ili čak i većom efikasnošću nego sa srednjim raketama na kopnu.
Kinžal raketa, koja se prenosi avionom, lako se može rasporediti na velikim udaljenostima u drugim zemljama, kao u Siriji. Može se koristiti za podršku operacijama Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), braneći od potencijalnih napada iz Avganistana gde su talibani i Islamska država trenutno uključeni u žestoke borbe.
Konačno, uvođenje Kinžala u službu, da je nosi bombarder Tu-22M3, značilo bi da Rusija dobija regionalnu konvencionalnu (ili nuklearnu, ako je potrebno) hitnu sposobnost udara. To bi takođe omogućilo ruskim oružanim snagama sposobnost da isporuče nuklearne udare u interkontinentalnom dometu. Tu-22M2, koji će ući u službu u oktobru, nije klasifikovan kao teški bombarder i stoga nije pokriven novim START sporazumom.
Trošeći mnogo manje, Rusija dobija mnogo više nego SAD zbog veće efikasnosti svojih programa odbrane.
Kako se režim kontrole naoružanja smanjuje, Moskva preduzima mere da garantuje bezbednost, čak i ako sporazumi koji su istekli ili raskinuti neće biti zamenjeni novim.
Ona očigledno vodi u hipersoničnoj trci naoružanja. SAD imaju malo šanse da pobede u tom takmičenju, ali obe zemlje će biti na dobitku oživljavanjem strateškog dijaloga i pronalaženjem načina da se kontroliše proces, obuhvatajući nove sisteme koji nisu postojali u trenutku zaključenja sporazuma koji su trenutno na snazi.
Webtribune.rs
