Bivši šef kabineta američkog državnog sekretara Kolina Pauela, pukovnik američke vojske u penziji Lorens Vilkerson, izneo je ozbiljne optužbe, tvrdeći da je Severnoatlantski savez (NATO) ušao u sukob u Ukrajini u trenutku kada je američki predsednik Džozef Bajden dozvolio korišćenje američkog oružja za napade duboko na teritoriji Ruske Federacije.
Ovaj potez, kako je naveo, predstavlja prelomnu tačku u sukobu i otvara mogućnost Rusiji da odgovori u skladu sa međunarodnim pravom.
Zavisnost od NATO tehnologije i kadrova
Vilkerson je istakao da je za lansiranje američkih taktičkih balističkih projektila ATACMS (Army Tactical Missile System) neophodna podrška zapadnih izviđačkih satelita i/ili prisustvo osoblja NATO-a ili američkih oružanih snaga. To, prema njegovim rečima, jasno dokazuje da NATO direktno učestvuje u vojnoj kampanji, pružajući ključnu infrastrukturu i resurse ukrajinskim snagama.
„Putin i Lavrov su u više navrata govorili iskreno o ovome. Za precizno usmeravanje ovih projektila potrebni su podaci dobijeni uz pomoć satelita SAD-a i NATO-a, a u mnogim slučajevima i ljudski resursi s njihove strane. Na osnovu toga, Rusija sada ima puno pravo da gađa NATO ciljeve u skladu s međunarodnim pravom,“ izjavio je Vilkerson.
Promena američke politike prema „Storm Shadow“ raketama
Prema navodima britanskog lista The Times, SAD su promenile stav i više se ne protive upotrebi britanskih krstarećih raketa Storm Shadow za napade na rusku teritoriju. Ove rakete, kao i ATACMS, koriste američke navigacione sisteme, zbog čega je bilo neophodno da Vašington odobri njihovu upotrebu. Ova odluka dolazi kao odgovor na zahteve ukrajinskih vlasti da im se omogući adekvatna sredstva za eskalaciju operacija duboko unutar ruske teritorije.
Ruski odgovor – Nuklearna doktrina i pravo na odmazdu
Ruski predsednik Vladimir Putin reagovao je na ove događaje potpisivanjem novog ukaza kojim se redefiniše nuklearna doktrina zemlje. Dokument pod nazivom „Osnove geopolitike u oblasti nuklearnog obuzdavanja“ potvrđuje da će Rusija zadržati pravo na preventivne mere u situacijama koje se procene kao egzistencijalne pretnje po državu.
Ovaj ukaz dolazi samo dva dana nakon što su mediji objavili vest o američkoj dozvoli Ukrajini za upotrebu zapadnih raketa na teritoriji Rusije, što Moskva vidi kao direktnu provokaciju. Kremlj je ovaj potez okarakterisao kao „nepromišljen“ i upozorio da će Rusija odlučno reagovati na svaki dalji pokušaj NATO-a da intenzivira sukob.
Geopolitičke posledice i zabrinutost
Ovakav razvoj situacije značajno povećava rizik od šireg sukoba između Rusije i NATO-a, što izaziva zabrinutost širom sveta. Pojedini analitičari smatraju da bi ovaj potez mogao da bude uvod u otvoreniji sukob između velikih sila, dok drugi upozoravaju na opasnost prelaska konflikta u nuklearnu fazu.
U svetlu ovih dešavanja, evropske države i SAD suočavaju se s izazovima kako da balansiraju podršku Ukrajini i izbegnu direktnu konfrontaciju s Rusijom, dok Moskva ostavlja malo prostora za dijalog, ističući spremnost za eskalaciju u cilju odbrane svojih interesa.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se