Republika Srpska je dala odličan prvi odgovor na zakon Valentina Incka, a sada je važno da Beograd da do znanja da stoji iza politike Banjaluke.
Zapadne zemlje znaju da ne mogu da se ponašaju kao ‘90-ih ali su verovatno spremne za izazivanje haosa u BiH i na Balkanu, upozorava politikolog Aleksandar Pavić, koji smatra da je neuralgična tačka – Brčko.
Situacija u koju je dovedena Republika Srpska polako, kaže Pavić u emisiji Radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka”, klizi ka nekoj novoj konferenciji.
Za našeg sagovornika alarm da Zapad nešto sprema na Balkanu bila je priča o non-pejperima.
U nezvaničnom slovenačkom dokumentu, koji je procurio pre izvesnog vremena, bilo je navedeno da deo Republike Srpske treba da se spoji sa Srbijom, a ta formulacija za njih znači samo jedno – da Srbiji može da se pripoji istočni deo, koji je manji i siromašniji.
Veći deo ljudi u RS, podseća on, živi zapadno od Brčkog kojeg je Zapad namerno ostavio kao neuralgičnu tačku na koju mogu da reaguju i gde mogu da intervenišu.
„To je distrikt, on nije pod vlašću ni RS ni Federacije i ako bi SIPA igde pokušala da hapsi nekoga zbog povrede Inckovog Zakona o zabrani negiranja genocida, onda bi to bilo upravo tamo.
Strahujem da bi mogli da počnu da se ostvaruju svi ti non-pejperi i na terenu upravo izazivanjem kriza. Presekli bi Republiku Srpsku pojavom hiljadu vojnika u Brčkom, a istovremeno bi napravili neki incident na severu Kosova tako da Srbija mora da reaguje“, kaže naš sagovornik.
Cilj je zavaditi Beograd i Banjaluku
Poenta je, nastavlja Pavić što na Zapadu veoma dobro znaju da kada bi se to desilo, teško da bi mogla da opstanu rukovodstva i u Banjaluci i u Beogradu što bi izazvalo haos u srpskom političkom životu.
Zbog svega navedenog, naš sagovornik je ubeđen da je Inckov potez bio u funkciji upravo ovakvog scenarija i naglašava da bi predstavnici Republike Srpske i Srbije već sledeće nedelje morali da razrade sve varijante kako bi složno pristupili rešavanju te situacije, a obavezno moraju da razgovaraju i sa saveznicima.
Dodaje da su Rusija i Kina ostaju ključni partneri Srba.
„Kina se verovatno ne bi vojno angažovala na ovom prostoru ali nam prodaje sve više oružja, važni smo joj i zbog jednog kraka „Pojasa i puta“ te bismo mogli da računamo na neku vrstu ekonomske potpore u slučaju eventualnih sankcija,“ kaže Pavić.
Ruska pomoć Srbiji
Rusija se već definisala da ne priznaje novog visokog predstavnika, ali naš sagovornik kaže da mi samo možemo da se pitamo da li će u nekom trenutku ovde osvanuti neka nova baterija S-400 iako nismo videli ni da je ona napustila prostor Srbije.
„O celoj situaciji treba pričati sa predstavnicima Rusije i predočiti im najgore scenarije. Grci nam takođe jesu prirodni saveznici i devedesetih su nas maksimalno podržavali ali su oni pod pritiskom i zbog Turaka, i loše ekonomske situacije,“ rekao je on.
Ipak, Pavić ne isključuje mogućnost da bi srpski saveznici mogli da budu i mađarski premijer Viktor Orban kao i zemlje članice Višegradske grupe pogotovo nakon spekulacija da bi Bakir Izetbegović mogao da računa na vojsku od 70 hiljada migranata koji su ušli u BiH i da bi od njih moglo da se napravi pet hiljada dobrih boraca.
Šmit nema mandat da smiri situaciju
Na pitanje da li bi novi visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit ipak mogao nešto da promeni nabolje, naš sagovornik na prvom mestu ističe da on svesno dolazi bez podrške dve stalne članice Saveta bezbednosti UN-a i da očekuje da će postupati po preporukama zapadnih zemalja.
Iako mnogi priželjkuju da Šmit poništi Inckovu odluku, to se neće dogoditi, uveren je Pavić, jer bi onda protiv sebe okrenuo političko Sarajevo, a Zapad na to nije spreman.
„Ovo je iskorak iz pozicije koju su oni sami napravili – Dejtonski sporazum je bio najbolji recept da BiH bude stabilna. Trebalo je izbaciti strance iz državnih institucija i prepustiti narodima da se sami dogovaraju. Zbog toga ne možemo da očekujemo od onog ko je napravio štetu da je sada popravi, to bi bila nepopravljiva naivnost,“ dodaje on.
Pavić očekuje da će Šmit u narednom periodu pokušati da napravi razdor između Beograda i Banjaluke. „Da bi se takav scenario sprečio Beograd mora da ima istovetan stav sa Banjalukom i Moskvom po ovom pitanju inače će to biti seme prekodrinskog razdora,” zaključio je Aleksandar Pavić.
(sputnik)
