Jedna oblast u kojoj Amerika ima značajnu prednost nad bilo kojim pretpostavljenim protivnikom je logistika. Nijedna druga nacija ne može osporiti sposobnost SAD-a da sprovede operacije u inostranstvu, rasporedi i održi udružene snage širom sveta, uključujući i udaljene uglove sveta. Ali to nije dovoljno! Sposobnost se hitno poboljšava. Sumiranje delova informacija koje dolaze iz različitih izvora, dovodi do zaključka da su pripreme za borbene akcije koje se sprovode daleko od domaćih baza, u punom jeku.
[adsenseyu1]
Vežbe američkog vazduhoplovstva, JFE (Joint Forcible Entry) – najveće ikada – održane su 9.-10. decembra u cilju provere spremnosti za podizanje vojnih padobranaca. Transportne avione su pratili ratni avioni F-15 i F-16. Kad su sleteli, snage na terenu su podržane iz vazduha. 37 C-17 Globemaster III i 21 C-130 Hercules teretnih aviona je poletelo iz 12 vazduhoplovnih baza širom zemlje kako bi podržali najveći JFE događaj u istoriji. Vojnici su sleteli u Nevadu. Ukupno 100 aviona je učestvovalo u vežbama.
Trening se održao ubrzo nakon „Mobility Guardian“ – velike projekcije moći NATO-a – koja je održana u julu i udružila oko 30 zemalja. Vežba je uključivala sve elemente prisilnog ulaska, uključujući elektronski napad i sajber ratovanje. C-17, koji je spreman za sletanje u bilo koji deo sveta u roku od 24 sata, kako bi dostavio opremu potrebnu za dalje operacije 4 F-22 ili F-35 boraca, bio je element potpuno integrisanog scenarija.
Ovaj mesec su SAD i Južna Koreja održale vežbu “Vigilant Ace“, najveću zajedničku vežbu. Petodnevna vežba „Vigilant Ace“ je uključivala 230 aviona, F-22 Raptor stelt avione, i desetine hiljada vojnika.
[adsenseyu4]
Vežbe takvog obima, održavane jedna za drugom, pokazale su da je prioritet mogućnost sprovođenja operacija za projekciju moći u udaljenim regionima. Na primer, 1. decembra 2017. godine, Agencija za logistiku odbrane je izdala amandman na obaveštenje u vezi sa zalihama za mlazno gorivo na lokalitetima širom Evrope i Afrike, u cilju podrške aktivnostima američke vojske. Promena je posebno dodala zahtev za isporuku goriva na tri mesta- Manu Dayak aerodrom u nigerijskom gradu Agadez, Houari Boumediene aerodrom u glavnom gradu Alžira, i aerodrom Tamanrasset/Aguenar.
Na putu su planovi za poboljšanje logističke infrastrukture za ofansizvne operacije u Evropi, uključujući i stvaranje logističke komande i stvaranje vojne slobodne tranzitne zone po uzoru na šengenski sporazum iz 1996. godine da bi se omogućilo slobodno kretanje sila preko granica evropskih članica NATO-a. Povidz, selo u Poljskoj sa 1.000 stanovnika, postaje strateški značajan centar NATO-a, opisan kao “centar centra gravitacije“. Planovi uključuju dostavljanje vojnih vozila, opreme, artiljerije i osoblja, vrednijih od same brigade.
[adsenseyu1]
Ovog meseca je novi američki vojni transportni avion „C-130J Super Hercules“ stigao u vazduhoplovnu bazu Ramstein u Nemačkoj, da zameni jedan od 14 C-130J. Avion poseduje nadograđenu avioniku, poboljšan kapacitet podizanja i superiorne performanske penjanja. To je deo rotacionog procesa nadogradnje postojećeg aviona.
Vazduhoplovne snage vraćaju „C-5M Super Galaxy“ transportere koji su nedavno uklonjeni zbog smanjenja budžeta. C-5 je najveći transporet koji su izgradile SAD, sposoban da nosi najviše 135 tona tereta. Može da nosi do 35 standardnih paleta i 81 vojnika u isto vreme, ili širok spektar opreme, uključujući tenkove, helikoptere, podmornice, opremu, i hranu i pribor za hitne slučajev.
Vazduhoplovstvo je kupilo „131 C-5 Galaxy“ između 1968. i 1989. godine. Od 2013. godine, ova služba je odlučila da nadogradi njih 52 u novi –M “Super Galaxy“, što uključuje zamenu starijih TF-39 motora novim F138 komercijalnim motorima. Novi motor generiše 22 odsto više potiska i omogućava da se nosi više tereta. Avioni takođe dobijaju staklene kokpite, novi autopilotni sistem, nove navigacijske i sigurnosne nadogradnje i sistem za kontrolu leta u svim uslovima.
[adsenseyu1]
Postoji ideja da se transportni avioni poput „C-130 Hercules“ pretvore u vazduhoplovne nosače sposobne da lansiraju dronove koji bi mogli uleteti u borbene prostore zarad izviđanja i nadzora. Ovi dronovi bi istovremeno komunicirali i okupljali se, zbunjujući neprijatelja svojim brojem i odvraćaući pažnju njihove vazdušne odbrane.
Sve ove činjenice i događaji se ne nalaze na nalovnim stranama. Oni zasebno ne govore mnogo, ali kada se sastave i sistematizuju govore mnogo toga. Oni navode na to da se veruje da se SAD hitno spremaju za veliki rat koji se odvija daleko od njihovih granica. Američka vojska je velika, organizovana i globalno postavljena da se bori u njemu. Doktrina širenja snaga nije tako jednostavna kao proizvodnja više boraca i oružanih sistema. Ništa nije moguće bez logistike. To je ono čemu se daje najveći prioritet kako se pripreme intenziviraju.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
