Ekonomija diktira nacionalne interese. Spoljna politika je sredstvo koje se koristi za njihovo unapređenje. Moskva mora uzvratiti udarac na svim frontovima, ali istina je da Vašington ne mari mnogo za hemijske napade u Istočnoj Guti, trovanje u Solsberiju, mešanje u izbore, ili mnoge druge bajke koje su se koristile da se opravda njihova antiruska politika.
Ovo su samo izgovori da se promovišu američki ekonomski interesi u inostranstvu.
Izvoz gasa u Evropu predstavlja uzbudljive mogućnosti, ali je snabdevanje iz Rusije jeftinije i pouzdanije. Dakle, Americi je potrebno da se otarasi prepreka na svom putu – gasovod „Severni tok 2“ (ST2), koji će prenositi prirodni gas iz Rusije u Nemačku. Vašington će učiniti sve da ostvari ovaj dragoceni cilj.
[adsenseyu1]
15. marta je dvostranačna grupa od 39 senatora, pod vođstvom Džona Barasa, uputila pismo Odeljenju za trezor. Oni su protiv ST2 i pozivaju adnimistraciju da ga pokopa. Zašto? Oni ne žele da Rusija bude u poziciji da utiče na Evropu, što bi bilo “štetno“, kako oni kažu.
Njihovo omiljeno sredstvo za sprovođenje opstruktivne politike je upotreba sankcija. Trideset devet od 100 je broj koji ni jedan predsednik ne može ignorisati. Snažan pritisak se vrši na administraciju. Čak i pre nego što su senatori napisali svoje pismo, Kurt Voker, američki izaslanik u Ukrajini, tvrdio je da je ST2 čisto politički, a ne komercijalni, projekat. Nema sumnje da će uslediti i drugi koraci da se poveća pritisak.
Njihovi lojalni prijatelji u Evropi su se skoro istovremeno složili sa američkim zakonodavcima. Poljski premijer Mateuš Moravjecki se pokazao kao majstor u pričanju horor priča, o najstrašnijim stvarima koje bi se mogle dogoditi kada gasovod bude gotov i pokrenut. 2. marta su govornici u parlamentu u Ukrajini i Moldaviji potpisali pismo upućeno predsednicima parlamenata zemalja EU, upozoravajući na posledice.
[adsenseyu4]
To je “destabilišući faktor“ koji će oslabiti Evropu, tvrde oni. Naravno da jeste. Plaćanje veće cene za gas koji se dovozi brodovima koji mogu promeniti kurs i krenuti ka novom odredištu, ukoliko cena gasa na drugom mestu postane primamljivija, prirodno će Evropu učiniti jačom. Dobro razmišljanje.
11. marta su lideri parlamenata Poljske, Letonije i Litvanije potpisali još jedno otvoreno pismo parlamentima država EU da ih upozore na izgradnju ST2. To nije komercijalni projekat, kažu, to će vas učiniti zavisnim od Rusije. “Gazprom… to nije gasna kompanija već platforma za rusku prisilu“, potvrdio je Anders Fog Rasmusen, bivši šef NATO-a koji sada radi kao konsultant za Ukrajinu.
Estonija se takođe pridružila ovom horu kao jedan od najsnažnijih kritičara „Severnog toka“. Evropska komisija se takođe protivi ovom projektu, ali nema zakonske osnove za sprečavanje privatnih investicija.
Evropi je potrebna ova roba a Rusija je prodaje. Šta je to što ovo čini “nekomercijalnim dogovorom“? Zavisnost? Iz ove perspektive, svaki klijent koji načini izbor postaje “zavisan“ od prodavca. Ko ih sprečava da dobiju gas iz drugih izvora? Morske trase su otvorene, ako im je potrebno da ih koriste.
Poljska i Litvanija su već izgradile terminale za tečni gas. Ali je to mnogo skuplje i cene u azijsko-pacifičkom regionu to tržište čine atraktivnijim. Da bi uvezli američki gas iz škriljaca, Evropljani će morati da plate više. Zar nemaju pravo da biraju šta im više odgovara?
Kako praksa pokazuje, pisanje pisama nije dovoljno. Postoje “tvrdoglavi“ lideri na čelu nekih evropskih država, koji se usuđuju da na prvo mesto stave svoje nacionalne interese. Zamislite to! Ako je slogan “Amerika na prvom mestu“ u redu, šta onda nije u redu sa politikom “Austrija na prvom mestu“?
Jedan drzak mladić koji štiti interese svoje zemlje je austrijski kancelar Sebastijan Kurc. On otvoreno podržava projekat „Severni tok 2“. I nije sam. Nemačka nastavlja da ga podržava uprkos pritisku.
Kancelarka Angela Merkel veruje da projekat ST2 “ne predstavlja opasnost diverzifikaciji“. Nemački ekspertski tim „Energy Research & Scenarios“ je procenio da projekat “ima smanjenje cene i efekat poboljšanja blagostanja u celokupnoj EU“.
Ali Vašington ne mari za svoje saveznike, što je jasno iz njegovog protivljenja ovom projektu. Njihovi interesi su sebični. SAD ne samo da promovišu isporuku svog tečnog gasa u Evropu, već i pokušavaju da olakšaju naplatu svog plana da zadrže Ukrajinu u svojoj orbiti kako bi je koristili kao odskočnu dasku na ruskoj granici.
„Severni tok 2“ će rutu tranzita gasa preko Ukrajine učiniti suvišnom, uskraćujući toj zemlji 1,8 milijardi evra (skoro 2% njihovog BDP-a) koje godišnje zarade na tranzitnim taksama. Udar na ukrajinsku ekonomiju bi potkopao finansijsku podršku SAD-a i EU Kijevu.
Pored toga, prihod od „ST2“ bi značio profit za Rusiju, čime bi se ublažio uticaj zapadnih sankcija. Evropske zemlje koje se žestoko suprotstavljaju „ST2“ takođe žele da američka vojska bude na njihovom tlu. Čak i ako je to prisustvo već tu, oni žele da ono bude još veće.
Evropa je podeljena po pitanju mnogo stvari, ali u EU, NATO-u i Savetu Evrope postoji proamerički kamp spreman da zaigra onako kako Amerika svira. A Poljska i baltičke zemlje su srećni kamperi. Šta god da se desi, oni će raditi ono što im kaže Vašington.
Kao rezultat toga, njihovi poreski obveznici će platiti američko oružje iako se jeftiniji i efikasniji sistemi mogu kupiti na drugim mestima. A to su obični ljudi koji će morati da daju novac za američki gas iz škriljaca koji se isporučuje preko mora, umesto mnogo jeftinije isporuke koja dolazi iz Rusije.
To je jednostavno tako. Evropski poreski obveznici će morati da plate za ovu politiku “Amerika na prvom mestu“, osim ako vlade zemalja kao što su Nemačka i Austrija ne ustanu, i odbiju da se povinuju takvom pritisku.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
