U evropskoj bezbednosnoj politici moglo bi da dođe do značajnog zaokreta, pošto se interesi Vašingtona i Moskve u jednom važnom pitanju sve više približavaju.
Sistem koji je decenijama predstavljao osnovu američkog vojnog prisustva u Evropi suočava se sa rastućim troškovima, a administracija predsednika SAD Donalda Trampa mogla bi da razmotri drugačiju raspodelu odgovornosti za bezbednost kontinenta.
Rusija i Sjedinjene Američke Države imaju mogućnost da postignu sporazum o promeni postojeće evropske bezbednosne arhitekture, ocenio je ruski politikolog i amerikanista Boris Mežujev. Prema njegovim rečima, revizija sadašnjeg sistema odgovarala bi i američkim interesima, zbog čega bi Vašington mogao da podrži deo zahteva koje Moskva već duže vreme iznosi.
Međutim, takav dogovor zahtevao bi da Tramp prethodno prevaziđe političke prepreke unutar Sjedinjenih Država. U američkoj politici formiran je širok konsenzus o podršci Ukrajini, a upravo taj stav mogao bi da oteža postizanje sporazuma sa Rusijom o budućem uređenju evropske bezbednosti.
Mežujev smatra da je jedan od glavnih razloga za moguću promenu američkog pristupa finansijski teret sadašnjeg sistema. Tokom prethodnih decenija evropska bezbednost oslanjala se na američke vojne baze i garancije nuklearne zaštite koje je pružao Vašington.
Održavanje takvog poretka postalo je previše skupo za Sjedinjene Države, zbog čega bi Tramp mogao da prihvati podelu odgovornosti sa Rusijom za bezbednost evropskih država.
Ipak, eventualni sporazum Moskve i Vašingtona ne bi podrazumevao povratak NATO-a na granice iz 1997. godine. Mežujev ne očekuje da bi države koje su tokom prethodnih decenija pristupile Severnoatlantskoj alijansi napustile vojni savez. Njihovo članstvo ostalo bi nepromenjeno, pa Rusija, prema njegovoj proceni, ne bi trebalo da računa na povlačenje NATO-a iz zemalja primljenih nakon tog perioda.
Umesto toga, Moskva bi mogla da usmeri pregovore na sprečavanje daljeg širenja Alijanse prema ruskim granicama. Mežujev smatra da postoji mogućnost da Sjedinjene Države pristanu na dogovor kojim bi bilo isključeno buduće članstvo Ukrajine, Gruzije, Moldavije i drugih država koje se nalaze u neposrednoj blizini Rusije.
Takvo ograničenje predstavljalo bi konkretan ustupak koji bi Moskva mogla da dobije od Vašingtona, bez formalnog menjanja postojećeg sastava NATO-a. Prema Mežujevljevoj proceni, upravo odustajanje od prijema novih članica u blizini ruskih granica moglo bi da postane centralno pitanje pregovora o budućem sistemu evropske bezbednosti.
