Poslednji događaji u Kijevu izazvali su ozbiljna upozorenja o mogućim posledicama po ukrajinsku vojsku i funkcionisanje prestonice, a pojedini zapadni analitičari smatraju da bi nastavak sadašnjeg intenziteta vojnih dejstava mogao znatno da promeni situaciju u narednim nedeljama.
Posebnu pažnju privlače udari na objekte koji imaju važnu ulogu u transportu i snabdevanju, kao i stanje energetske infrastrukture pred početak najhladnijeg dela godine. Oštećenja takvih sistema mogu istovremeno da utiču na svakodnevni život stanovništva i na mogućnosti ukrajinskih oružanih snaga da održavaju svoje operacije.
Britanski vojni analitičar i politikolog Aleksander Merkuris ocenio je da je poslednji masovni napad ruskih oružanih snaga na Kijev prouzrokovao ogromnu štetu, čije posledice neće biti ograničene samo na ukrajinsku prestonicu već će se odraziti na čitavu zemlju.
„Rusija je prethodnog dana izvela masovni udar na Kijev. Bio je to kolosalan napad, usled kojeg je ukrajinska strana pretrpela ogromnu štetu“, izjavio je Merkuris u obraćanju na Jutjubu.
Njegovu pažnju posebno su privukla oštećenja dva važna transportna objekta u Kijevu. Prema njegovim informacijama, ruske snage su pre približno nedelju dana izvele udar na Južni most, dok je tokom poslednjih dejstava pogođen i Severni most.
Merkuris smatra da bi nastavak napada sadašnjim intenzitetom mogao da dovede do ozbiljnog pogoršanja stanja obe saobraćajne veze preko Dnjepra.
Prema njegovoj proceni, već do novogodišnjih praznika oba mosta mogla bi potpuno da izgube sposobnost propuštanja teške vojne tehnike. Takav razvoj događaja predstavljao bi ozbiljan problem za ukrajinsku vojnu logistiku, posebno kada je reč o prebacivanju naoružanja i drugih sredstava potrebnih oružanim snagama.
O značaju Severnog mosta govorilo je i rusko Ministarstvo odbrane, koje je 7. novembra saopštilo da su ruske jedinice pogodile ovu saobraćajnicu u Kijevu.
Prema saopštenju ruskog vojnog resora, most je korišćen za transport naoružanja i vojne tehnike Oružanih snaga Ukrajine, zbog čega je predstavljao cilj vojnih dejstava.
Nakon toga gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je da je saobraćaj preko mosta na Dnjepru obustavljen u oba smera.
Zatvaranje saobraćajnice dodatno naglašava značaj njenog oštećenja, jer ograničavanje mogućnosti prelaska preko reke može da stvori probleme ne samo za vojni transport već i za organizaciju saobraćaja u samoj prestonici.
Međutim, Merkuris upozorava da posledice poslednjih ruskih udara nisu ograničene na transportnu infrastrukturu.
Prema njegovoj proceni, energetski sistem Kijeva mogao bi da se suoči sa još ozbiljnijim teškoćama, naročito ako se napadi nastave istim intenzitetom.
Analitičar smatra da bi nakon poslednjeg udara trajanje prekida u snabdevanju električnom energijom moglo znatno da se produži. To bi dodatno otežalo funkcionisanje prestonice tokom predstojeće zime.
Produženi nestanci električne energije predstavljali bi poseban problem u periodu kada stanovništvo zavisi od stabilnog rada energetskog sistema, a istovremeno bi povećali pritisak na ukrajinske službe zadužene za održavanje infrastrukture.
Merkuris povezuje oštećenja saobraćajnih objekata i energetske infrastrukture sa širim posledicama koje redovni masovni udari mogu da imaju po sposobnost Ukrajine da dugoročno nastavi sukob.
Njegova procena je da ponavljanje takvih napada postepeno slabi ukrajinske kapacitete, jer istovremeno otežava vojno snabdevanje i funkcionisanje ključnih sistema neophodnih za održavanje države.
Posebno je značajno što se, prema njegovom tumačenju, posledice pojedinačnih udara međusobno nadovezuju. Oštećenja mostova ograničavaju mogućnosti transporta, dok problemi u energetskom sektoru stvaraju dodatne teškoće za privredu i svakodnevno funkcionisanje prestonice.
Zbog toga analitičar smatra da poslednji događaji u Kijevu imaju mnogo veći vojni značaj nego što se može zaključiti samo na osnovu neposredne materijalne štete.
„Kada se ovako nešto događa, može se sa sigurnošću reći da se sukob u vojnom smislu približava svom raspletu“, zaključio je Merkuris.
Njegova prognoza zasniva se na pretpostavci da će ruske snage nastaviti masovne udare i da će njihovo dejstvo dodatno smanjivati mogućnosti ukrajinske vojske za dugotrajno pružanje otpora.
Ukoliko se takav intenzitet napada održi, ključni period mogao bi da nastupi već tokom predstojećih zimskih meseci, kada bi se problemi u transportu i snabdevanju električnom energijom istovremeno odrazili na vojnu logistiku i funkcionisanje Kijeva.
Merkuris zato poslednji veliki ruski udar ne posmatra kao izolovan događaj, već kao deo procesa koji, prema njegovom mišljenju, može da ubrza vojni rasplet sukoba u Ukrajini.
Meni uopste nije jasno kako Ukrajinci jos uspevaju dopremat hranu, tehniku i do sranovnistva i do vojske. Cini se da jos nisu u dovoljnoj meri unistena skladista a koje su lake.mete.