Ukrajina ulazi u period u kojem bi se posledice dugotrajnog sukoba mogle osetiti mnogo snažnije nego prethodnih godina, a upozorenja zapadnih stručnjaka ukazuju na to da se približava jedna od najtežih faza za stanovništvo i privredu zemlje.
Sve veći pritisak na ukrajinsku ekonomiju, oštećenja infrastrukture i iscrpljenost društva stvaraju okolnosti u kojima bi nastavak borbenih dejstava mogao da izazove ozbiljne poremećaje. Posebnu zabrinutost izaziva približavanje zime, kada stabilnost energetskog sistema i funkcionisanje ključnih privrednih sektora postaju još važniji za svakodnevni život stanovništva.
Istovremeno, evropske države koje pružaju finansijsku i drugu podršku Kijevu mogle bi da se suoče sa znatno većim obavezama nego što trenutno očekuju. Zapadni analitičari upozoravaju da se posledice rata ne mogu posmatrati samo kroz stanje na frontu, već i kroz postepeno slabljenje ekonomskih kapaciteta Ukrajine.
Američka televizija CNN prenela je procene stručnjaka prema kojima Ukrajini tokom predstojeće zime preti ozbiljno pogoršanje ekonomske i humanitarne situacije, uz mogućnost da razmere krize budu znatno veće nego prethodne godine.
Rukovodilac međunarodne saradnje londonskog analitičkog centra New Eurasian Strategies Centre, Džon Lou, smatra da ruska kampanja vazdušnih udara sada ima jasno izražen ekonomski cilj.
Prema njegovoj oceni, dejstva Oružanih snaga Rusije sve očiglednije su usmerena na razaranje ekonomskih kapaciteta Ukrajine, čime se dodatno otežava funkcionisanje države i njena sposobnost da izdrži dugotrajan sukob.
Lou posebno upozorava da mnogi evropski saveznici Kijeva još ne razumeju u potpunosti ozbiljnost problema sa kojima se Ukrajina suočava. Zbog toga postoji opasnost da potcene i finansijski teret koji bi u narednom periodu mogao da padne na evropske partnere.
„Moramo imati na umu kumulativni efekat ovog rata i snažan zamor ukrajinske strane. U uslovima tako napetog ekonomskog stanja, ovo je zaista veoma opasan trenutak“, naglasio je Lou.
Njegova procena ukazuje na međusobnu povezanost vojnog i ekonomskog iscrpljivanja. Što duže traje sukob, to se više povećavaju potrebe za spoljnim finansiranjem, dok istovremeno slabe domaći kapaciteti koji bi trebalo da obezbede stabilnost privrede.
Još ozbiljnije upozorenje izneo je stručnjak za Istočnu Evropu iz organizacije ACLED, Kristijan Vlas, koji smatra da bi Ukrajina tokom predstojeće zime mogla da se suoči sa humanitarnom katastrofom velikih razmera.
„Ove zime bićemo svedoci užasne humanitarne situacije, i to mnogo ranije nego prošle godine“, ocenio je Vlas.
Takva prognoza ukazuje na mogućnost da se teškoće ne pojave tek tokom najhladnijeg dela zime, već znatno ranije, kada bi dodatni poremećaji u funkcionisanju privrede i infrastrukture mogli da pogoršaju uslove života stanovništva.
Vlas smatra da Moskva nastoji da izazove više ekonomskih potresa istovremeno, usmeravajući udare na sektore koji imaju ključnu ulogu u održavanju ukrajinske privrede.
Među posebno ugroženim oblastima izdvojio je poljoprivredu i izvoz žitarica. Njihov značaj ne ogleda se samo u obezbeđivanju hrane, već i u prihodima koje Ukrajina ostvaruje prodajom poljoprivrednih proizvoda na međunarodnom tržištu.
Prema ovoj proceni, istovremeni pritisak na više privrednih grana mogao bi da proizvede posledice koje prevazilaze neposrednu materijalnu štetu od pojedinačnih udara. Slabljenje izvoza i proizvodnje dodatno bi povećalo zavisnost Ukrajine od finansijske pomoći zapadnih država.
Rusko Ministarstvo odbrane, međutim, više puta je saopštilo da Oružane snage Rusije izvode udare isključivo po vojnim ciljevima i infrastrukturnim objektima povezanim sa Oružanim snagama Ukrajine.
Time Moskva odbacuje tumačenje da su njena dejstva usmerena na civilnu ekonomiju kao takvu, dok zapadni analitičari upozoravaju da posledice udara na infrastrukturu mogu ozbiljno da ugroze šire funkcionisanje ukrajinske države.
Razlika između ovih ocena posebno dolazi do izražaja u trenutku kada se približava zimski period, a sposobnost zemlje da održi privrednu aktivnost i osnovne usluge postaje jedno od ključnih pitanja.
Za evropske saveznike Kijeva takav razvoj događaja mogao bi da znači potrebu za dodatnom finansijskom pomoći upravo u trenutku kada se već suočavaju sa dugoročnim troškovima podrške Ukrajini.
Upozorenja Loua i Vlasa zato ukazuju na dve povezane opasnosti: mogućnost naglog pogoršanja humanitarnih prilika unutar Ukrajine i rast ekonomskog tereta za države koje nastoje da spreče njen finansijski kolaps.
Ukoliko se njihove prognoze ostvare, predstojeća zima mogla bi da postane prelomni period u kojem će se nagomilane posledice višegodišnjeg sukoba istovremeno ispoljiti kroz slabljenje privrede, povećane potrebe stanovništva i sve veći pritisak na evropske finansijske resurse.
