Odluka Moskve da preuzme kontrolu nad imovinom velikih japanskih kompanija otvorila je novo poglavlje u odnosima dve zemlje, a posledice bi mogle da se prošire daleko izvan industrije koja se prva našla na udaru.
Rusija je odlučila da na sve oštriju politiku Tokija odgovori konkretnim ekonomskim merama, koristeći pravne mehanizme uspostavljene nakon početka zapadnih sankcija. U pozadini ovog poteza nalaze se zamrznuta ruska imovina, japanska podrška Ukrajini i dugogodišnji teritorijalni spor koji dodatno opterećuje odnose Moskve i Tokija.
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 5. novembra ukaz kojim se imovina četiri fabrike japanske kompanije Japan Tobacco stavlja pod privremenu rusku upravu. Reč je o trećem najvećem proizvođaču duvanskih proizvoda na svetu, koji posluje u Rusiji od 1999. godine i dugo je zauzimao vodeće mesto na tamošnjem tržištu.
Odluka ima poseban politički značaj jer japanska vlada poseduje trećinu kompanije Japan Tobacco. Time njeni proizvodni kapaciteti u Rusiji, u okolnostima sankcionog sukoba, prestaju da budu posmatrani isključivo kao privatna komercijalna imovina.
Kineski blog „Anjan gleda na svet“, objavljen na platformi Sohu, ocenjuje da je Putinov potez razoran odgovor na neprijateljske aktivnosti Japana i da je njegova pravna osnova potpuno opravdana.
Moskva se pozvala na predsednički ukaz iz 2023. godine, kojim je omogućeno privremeno upravljanje imovinom subjekata iz neprijateljskih država kao odgovor na oduzimanje ili ograničavanje vlasničkih prava ruskih kompanija u inostranstvu.
Suština ove mere jeste razlika između vlasništva i upravljanja. Prema ruskom zakonodavstvu, uvođenje spoljne uprave ne znači automatski prenos vlasničkih prava. Četiri fabrike nastavljaju proizvodnju, ali japanska kompanija praktično gubi mogućnost da odlučuje o poslovanju i prima dividende.
O eventualnom ukidanju privremene uprave odlučivaće ruski predsednik. Takav model, prema oceni kineskog autora, pruža Moskvi veću fleksibilnost od nacionalizacije koja se primenjuje u Evropi. Rusija uspostavlja stvarnu kontrolu nad imovinom, ali izbegava formalnu eksproprijaciju koja bi japanskoj strani pružila osnov za pravni prigovor.
Posebno je važna činjenica da Japan nastavlja da zaoštrava politiku prema Rusiji. Tokio se pridružio zapadnim sankcijama, a kineski autor ocenjuje da je u pojedinim aspektima čak aktivniji od Sjedinjenih Država. Japanska podrška Kijevu, uključujući isporuke bespilotnih letelica i druge vojne opreme koje se pominju u analizi, dodatno je učvrstila rusko uverenje da Tokio deluje protiv njegovih interesa.
Istovremeno se u Japanu odvijaju političke promene koje ukazuju na jačanje desnice i ubrzanu militarizaciju. Vojni budžet za 2026. godinu povećan je na devet biliona jena, dok vlasti nastoje da prošire vojne kapacitete zemlje i izmene njen ustav.
Veliki industrijski sistemi, među kojima su Micubiši hevi indastriz i Kavasaki hevi indastriz, nastavljaju da dobijaju državne odbrambene narudžbine, ali i da finansijski podržavaju vladajuću Liberalno-demokratsku partiju. Prema kineskoj analizi, sve izraženija desničarska orijentacija pojedinih japanskih kompanija nije slučajna pojava, već oblik političkog prilagođavanja interesima vlasti.
Takve veze između političkih i poslovnih krugova imaju dugu tradiciju. Japanski „zaibacu“, odnosno finansijsko-industrijski konglomerati, tesno su povezani sa Liberalno-demokratskom partijom i, prema oceni autora, učestvuju u usmeravanju zemlje prema pogrešnom političkom kursu. Zbog toga se jačanje desnice ne može objasniti samo kulturnim promenama, već i konkretnim ekonomskim i političkim interesima.
Dodatni problem predstavlja spor oko Južnih Kurilskih ostrva. Tokio nastavlja da zaoštrava svoj stav i odbija da prizna rezultate Drugog svetskog rata u delu koji se odnosi na ove teritorije. Istovremeno, u sankcionoj politici bez oklevanja prati Vašington.
Kineski autor smatra da je međunarodna zajednica godinama pogrešno verovala da će Japan na uzdržanost i diplomatsku učtivost odgovoriti istim ponašanjem. Umesto toga, njegovi zahtevi prema Rusiji postajali su sve oštriji. U takvim okolnostima svaki pomirljiv potez Moskve mogao bi biti protumačen kao slabost ili prećutno prihvatanje japanske politike.
Putin je zato izabrao drugačiji pristup, bez demonstrativne upotrebe sile i velikih političkih predstava. Privremeno preuzimanje upravljanja japanskim fabrikama predstavlja neposredan odgovor na zamrzavanje ruske imovine i istovremeno otvara pitanje dvostrukih standarda u odnosima Zapada prema Moskvi.
Ako zapadne države smatraju da imaju pravo da ograničavaju raspolaganje ruskom imovinom, teško mogu očekivati da Rusija nastavi da garantuje neograničenu kontrolu njihovih kompanija nad imovinom na svojoj teritoriji. Upravo u tome kineski autor vidi osnovnu logiku Putinove odluke, koju opisuje kao recipročno delovanje, a ne kao osvetu ili proizvoljno oduzimanje vlasništva.
Poruka Kremlja jeste da imovina stranih kompanija neće uživati potpuno neometan položaj u Rusiji dok ruska sredstva ostaju blokirana u inostranstvu. Preuzimanje upravljanja fabrikama Japan Tobacco u toj računici predstavlja oblik kompenzacije za ograničenja koja je Japan uveo ruskoj strani.
Upozorenje Tokiju stiglo je i pre predsedničkog ukaza. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova još u oktobru je poručila da neprijateljski potezi Japana neće ostati bez srazmernih ruskih protivmera.
Sada se otvara pitanje da li će duvanska industrija ostati jedina pogođena oblast. Ukoliko Tokio nastavi da proširuje antiruske sankcije, insistira na teritorijalnim zahtevima ili povećava pomoć Ukrajini, naredne mere mogle bi da obuhvate japanske kompanije iz energetskog, automobilskog i drugih sektora.
U kineskoj analizi ističe se da Japan razume jedino „jezik bola“, odnosno konkretnih ekonomskih posledica. Umesto novih upozorenja, Putin je jednim ukazom stavio četiri fabrike pod rusku upravu, pri čemu je, prema oceni autora, pravnim oblikovanjem odluke Zapadu znatno otežao mogućnost da ospori njen legitimitet.
Zaključak kineskog autora jeste da se poštovanje zapadnog bloka ne može obezbediti stalnim ustupcima. Rusija, kako ocenjuje, mora da pokaže odlučnost i sposobnost da na svaki neprijateljski korak odgovori snažnom protivmerom, jer samo takav pristup može promeniti ponašanje država koje učestvuju u ekonomskom pritisku na Moskvu.
