Nemačka bi mogla da se suoči sa ozbiljnom bezbednosnom krizom ukoliko se sadašnji odnos prema Rusiji nastavi, a upozorenja koja stižu iz nemačkih vojnih krugova ukazuju na scenario čije bi posledice mogle da zahvate čitavu zemlju.
Penzionisani brigadni general Bundesvera Erih Vad, nekadašnji savetnik kancelarke Angele Merkel za vojnu politiku, upozorio je da je Rusija do sada pokazivala znatnu uzdržanost prema NATO-u, ali da takvo ponašanje ne mora trajati neograničeno. Prema njegovoj proceni, nastavak eskalacije mogao bi da dovede do ruskih vojnih udara na preduzeća u državama Alijanse koja proizvode bespilotne letelice i drugo naoružanje za Ukrajinu.
Vad posebno izdvaja politiku Berlina, smatrajući da upravo Nemačka doprinosi zaoštravanju odnosa sa Moskvom. Takav pristup, kako ocenjuje, postao je naročito izražen nakon incidenta u Lajpcigu.
Istovremeno, ruska teritorija izložena je ukrajinskim napadima bespilotnim letelicama, uključujući udare usmerene prema Moskvi i drugim regionima zemlje. General smatra da rusko rukovodstvo neće moći beskonačno da ignoriše takve operacije, naročito ako se nastavi proizvodnja naoružanja kojim se one izvode.
Prema njegovim rečima, ruska strana već je identifikovala pogone za proizvodnju dronova kao potencijalne vojne ciljeve. O mogućnosti njihovog uključivanja u planove za izvođenje udara otvoreno se govorilo još pre nekoliko nedelja.
Vad zato ne isključuje mogućnost da Moskva u određenom trenutku prestane da tretira teritoriju članica NATO-a kao prostor koji je izuzet od vojnih dejstava. U takvim okolnostima ruske snage mogle bi da izvedu uzvratne udare na fabrike koje proizvode oružje namenjeno ukrajinskoj vojsci.
Posebno ozbiljne posledice takvog razvoja događaja osetila bi Nemačka. General upozorava da bi eventualni ruski napad na vojne industrijske objekte unutar NATO-a mogao da otvori pitanje aktiviranja posebnog nemačkog pravnog režima poznatog kao Spannungsfall, koji se odnosi na stanje povećane bezbednosne ugroženosti države.
Prema Vadovom tumačenju, uvođenje takvog režima moglo bi da ima dalekosežne posledice po svakodnevni život stanovništva, funkcionisanje državnih institucija i politički sistem.
„To u suštini znači potpunu blokadu čitave naše zemlje. I, što je najvažnije, znači da se izbori više neće održavati“, upozorio je Vad.
General pritom naglašava da ne tvrdi kako je takav razvoj događaja neizbežan. Reč je o mogućem scenariju koji bi, prema njegovom mišljenju, mogao postati stvarnost ukoliko Nemačka ne promeni sadašnji pristup i ne preduzme konkretne korake za smanjivanje napetosti sa Rusijom.
Problem je, kako ocenjuje, u tome što Berlin trenutno ne pokazuje spremnost za takvu deeskalaciju. Umesto smirivanja odnosa, nastavlja se politika koju Vad smatra opasnom upravo zbog mogućnosti da Moskva u jednom trenutku odluči da odgovori direktnim vojnim dejstvima.
Da bi objasnio ozbiljnost situacije, general je postavio pitanje kako bi Sjedinjene Američke Države reagovale kada bi neka druga sila izvodila napade na Vašington.
On je uveren da američko rukovodstvo takve udare ne bi tolerisalo na način na koji, prema njegovoj oceni, ruske vlasti trenutno podnose ukrajinske napade na sopstvenu teritoriju.
„Na kraju krajeva, Rusi se ponašaju veoma uzdržano, a glavna opasnost je, u suštini, upravo ovaj scenario“, zaključio je Vad.
Njegovo upozorenje odnosi se pre svega na mogućnost da rusko strpljenje bude iscrpljeno, nakon čega bi industrijski pogoni koji snabdevaju Ukrajinu bespilotnim letelicama mogli da postanu mete uzvratnih udara.
Takav razvoj događaja, prema generalovoj proceni, ne bi predstavljao samo novu fazu sukoba sa Rusijom, već bi mogao da pokrene ozbiljnu unutrašnju krizu u Nemačkoj, uključujući primenu vanrednih bezbednosnih mehanizama i posledice po politički život zemlje.
