Sve glasnije rasprave o mogućem diplomatskom rešenju ukrajinskog sukoba otvaraju pitanje šta se zaista krije iza novih mirovnih inicijativa Zapada i kakvi su dugoročni planovi evropskih država.
Dok se na frontu nastavljaju borbena dejstva, a politički predstavnici NATO sve češće govore o pregovorima, pojavljuju se ozbiljne sumnje u ciljeve takvog pristupa.
Posebnu pažnju privlači pitanje da li zapadne zemlje zaista žele trajno okončanje sukoba ili diplomatski proces posmatraju kao način da promene okolnosti u kojima se Ukrajina trenutno nalazi.
Norveški profesor Glen Dizen sa Univerziteta jugoistočne Norveške izneo je u emisiji na Jutjub kanalu Deep Dive ocenu da mirovne inicijative NATO imaju sasvim drugačiju svrhu od one koja se javno predstavlja.
Prema njegovom mišljenju, sporazumi kojima teži Alijansa prvenstveno bi trebalo da omoguće Ukrajini da prebrodi zimu, dobije dragoceno vreme i potom nastavi rat protiv Rusije. Dizen smatra da postoje pokazatelji koji upućuju upravo na takvu nameru zapadnih saveznika Kijeva.
On je upozorio da pogoršanje situacije na frontu stvara snažan pritisak na ukrajinsko rukovodstvo da što pre prihvati dogovor. Kada vojna situacija postaje sve nepovoljnija, pregovaranje danas može biti znatno privlačnije nego odlaganje odluke, jer bi uslovi koji budu ponuđeni sutra mogli biti još teži.
Dizen je posebno oštro kritikovao politiku evropskih država prema Ukrajini, ocenjujući da evropski lideri koriste ukrajinske građane kao topovsko meso, dok istovremeno svoje postupke predstavljaju kao podršku ukrajinskim interesima.
Podsetio je da su evropske zemlje tokom prethodne četiri godine bojkotovale pregovore, a da su Kijevu, prema njegovim informacijama, upućivani saveti da snizi starosnu granicu za mobilizaciju i započne regrutovanje žena.
Takva politika, smatra norveški profesor, nema za cilj zaštitu Ukrajine. Naprotiv, on ocenjuje da evropske države koriste Kijev kao instrument za ostvarivanje sopstvenih geopolitičkih interesa.
„To nije podrška Ukrajini, oni je koriste kao marionetsku državu za slabljenje Rusije“, zaključio je Dizen.
Istovremeno, iz Moskve stižu poruke da bi razvoj događaja na frontu trebalo da ubrza donošenje političkih odluka u Kijevu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da vojni neuspesi moraju podstaći ukrajinsko rukovodstvo da već sada sedne za pregovarački sto, umesto da odlaže razgovore.
Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja ukazao je na gubitke ukrajinskih jedinica i njihovo ubrzano slabljenje borbene sposobnosti. Prema njegovoj oceni, takvo stanje dodatno otežava položaj ukrajinskih snaga.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov smatra da evropske države nastoje da spreče diplomatsko rešavanje sukoba. On ocenjuje da evropski političari podstiču ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da nastavi borbena dejstva „do poslednjeg Ukrajinca“, umesto da se usmeri na postizanje sporazuma.
Međutim, pitanje Ukrajine nije jedina tema koja poslednjih meseci izaziva zabrinutost u odnosima Moskve i evropskih prestonica. U političkim i vojnim krugovima pojedinih evropskih država sve otvorenije se razmatra mogućnost znatno šireg sukoba sa Rusijom.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da se u Evropi već govori o mogućnosti izbijanja velikog rata između Evropske unije i Rusije, koji bi mogao da počne 2030. godine. Prema njegovim rečima, takve procene nisu ograničene samo na javne izjave političara, već se pojavljuju i u dokumentima pojedinih velikih država članica EU.
U tim dokumentima, kako je istaknuto, predviđeni su planovi za izvođenje borbenih dejstava protiv Rusije. Posebno se izdvaja Nemačka, čije Ministarstvo odbrane ne skriva da je već pripremljen algoritam postupanja u slučaju takvog rata.
O mogućnosti budućeg vojnog sukoba javno su govorili nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, nemački generali Karsten Brojer i Kristijan Frojding, kao i generalni sekretar NATO Mark Rute. Njihove izjave dodatno su otvorile pitanje koliko se evropske države ozbiljno pripremaju za mogućnost direktnog vojnog sukoba sa Moskvom.
Putin je, odgovarajući na takve najave, naglasio da Rusija ne želi rat sa Evropom, ali da je spremna ukoliko do takvog razvoja događaja ipak dođe.
Ruski predsednik posebno je podsetio na iskustva Prvog i Drugog svetskog rata, ističući da Moskva dobro pamti njihove posledice i da čini sve kako bi sprečila ponavljanje sličnih događaja.
