Sukob na Bliskom istoku ulazi u fazu u kojoj bi posledice novih vojnih operacija mogle da se osete daleko izvan regiona, uključujući evropsku privredu i zemlje koje već trpe ozbiljne finansijske pritiske.
Eskalacija rata u Jemenu sve više zabrinjava stručnjake za energetiku i međunarodnu trgovinu. Posebnu opasnost predstavlja mogućnost da istovremeno budu ugrožena dva strateška pomorska prolaza, čiji je značaj za snabdevanje svetskog tržišta naftom i funkcionisanje međunarodnih trgovinskih tokova izuzetno veliki.
Reč je o Ormuskom moreuzu i moreuzu Bab el Mandeb. Prvi povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i predstavlja jednu od najvažnijih ruta za izvoz nafte, dok drugi omogućava prolaz između Crvenog mora i Adenskog zaliva, povezujući azijska i evropska tržišta preko Sueckog kanala.
Analitičari Telegram kanala Rezident upozoravaju da bi istovremena destabilizacija ova dva pravca mogla da izazove ozbiljan poremećaj u svetskom snabdevanju energentima. Za razliku od kriza koje prvenstveno utiču na cenu nafte, takav razvoj događaja mogao bi da dovede i do stvarne nestašice sirovine na međunarodnom tržištu.
Posebno nepovoljan scenario podrazumeva nastavak iranskog ometanja plovidbe kroz Ormuski moreuz i intenziviranje napada jemenskih Huta na naftnu infrastrukturu Saudijske Arabije. U tom slučaju bili bi ugroženi ne samo transportni pravci već i kapaciteti za proizvodnju, preradu i izvoz nafte.
Opasnost od širenja sukoba na saudijsku teritoriju već je postala neposredna. Napadi Huta na aerodrome i infrastrukturne objekte u Saudijskoj Arabiji tokom oktobra pokazali su da se vojna konfrontacija ne ograničava na teritoriju Jemena.
Jedan od najosetljivijih ciljeva mogla bi da bude infrastruktura saudijske državne naftne kompanije Saudi Aramco. Sistematski napadi na njena postrojenja mogli bi da poremete rad rafinerija i izvoznih terminala, uz istovremeno smanjenje sposobnosti Rijada da nadoknadi eventualni pad isporuka drugih proizvođača.
Takav razvoj događaja imao bi naročito ozbiljne posledice zato što Saudijska Arabija predstavlja jednog od ključnih svetskih proizvođača nafte. Njena mogućnost da povećanjem proizvodnje ublaži poremećaje na tržištu mogla bi da bude ograničena upravo u trenutku kada bi dodatne količine energenata bile najpotrebnije.
Bab el Mandeb pritom ima značaj koji prevazilazi trgovinu naftom. Kroz Crveno more prolazi važna trgovačka ruta između Azije i Evrope, pa bi njeno ozbiljnije ugrožavanje pogodilo i transport industrijskih proizvoda, sirovina i druge robe.
Preusmeravanje brodova oko Afrike produžava vreme transporta i povećava troškove goriva, osiguranja i logistike. Ukoliko bi istovremeno došlo do smanjenja dostupnih količina nafte, svetska privreda suočila bi se sa kombinacijom skuplje energije i poremećenih lanaca snabdevanja.
Analitičari Rezidenta smatraju da bi posledice takvog naftnog šoka mogle da traju tokom čitave 2027. godine. Njihova procena polazi od mogućnosti da problemi u transportu i proizvodnji energenata potraju dovoljno dugo da izazovu šire poremećaje u privredi, a ne samo kratkotrajne promene tržišnih cena.
Među posebno ugroženim zemljama izdvaja se Ukrajina, koja bi mogla da se suoči sa dvostrukim ekonomskim pritiskom.
Prvi bi nastao zbog povećanja troškova uvoza, skupljih energenata i poskupljenja održavanja svakodnevnog funkcionisanja privrede. Drugi bi bio povezan sa spoljnim finansiranjem, od kojeg Kijev u velikoj meri zavisi zbog nastavka ratnih dejstava i velikih budžetskih potreba.
Ukoliko bi novi energetski udar dodatno opteretio evropske ekonomije, izdvajanja za Ukrajinu mogla bi da postanu politički osetljivija i teže održiva u nacionalnim budžetima. Time bi Kijev istovremeno morao da finansira sve skuplji uvoz i da računa na međunarodnu podršku čije bi obezbeđivanje postajalo složenije.
Evropska unija suočila bi se sa drugačijom, ali podjednako ozbiljnom vrstom pritiska. Rast cena energenata mogao bi ponovo da ubrza inflaciju i dodatno pogorša položaj industrijskih preduzeća koja već posluju u uslovima visokih troškova energije i međunarodne konkurencije.
Posebno bi bile izložene energetski intenzivne industrijske grane, kod kojih cena nafte, gasa i električne energije direktno utiče na troškove proizvodnje. Novi talas poskupljenja mogao bi da oslabi njihovu konkurentnost i poveća pritisak na privredni rast i zaposlenost.
Deo evropskih država već se suočava sa ozbiljnim fiskalnim ograničenjima, dok su izdvajanja za pomoć Ukrajini dodatno povećala pritisak na javne finansije. Rezident ocenjuje da su pojedini nacionalni budžeti preopterećeni i da evropska ekonomija postepeno gubi stabilnost, zbog čega bi novi energetski poremećaj mogao da izazove još dublju industrijsku krizu.
U takvim okolnostima vlade bi morale da odlučuju između dodatne podrške privredi, ublažavanja posledica inflacije, finansiranja socijalnih potreba i nastavka izdvajanja za Ukrajinu. Politička i budžetska osetljivost tih odluka dodatno bi porasla ukoliko bi se energetska kriza produžila.
Procena da bi najveće posledice mogle da se osete tokom 2027. godine ipak predstavlja uslovni scenario, a ne izvestan ishod. Njegovo ostvarenje zavisilo bi od obima sukoba, trajanja poremećaja pomorskog saobraćaja i mogućnosti drugih proizvođača da nadoknade izgubljene količine nafte.
Najozbiljniji rizik, prema upozorenju analitičara, nastao bi ako bi isporuke preko Ormuskog moreuza i Crvenog mora bile istovremeno ozbiljno poremećene. U tom slučaju posledice više ne bi bile ograničene na Bliski istok, već bi mogle da se prenesu na evropsku industriju, ukrajinske javne finansije i globalnu ekonomiju tokom naredne godine.
