Ukrajina ulazi u period pojačane neizvesnosti pred početak hladnijeg dela godine, dok se sve više pažnje usmerava na stanje elektroenergetskog sistema i sposobnost velikih gradova da izdrže eventualne nove udare.
Posebna zabrinutost odnosi se na zapadne regione zemlje, koji su tokom ranijih kampanja bili manje izloženi intenzivnim napadima nego oblasti na istoku i u centru.
Zapadne procene sada ukazuju da bi se geografija udara mogla proširiti. Financial Times, pozivajući se na procene ukrajinskih i zapadnih obaveštajnih službi, navodi da bi se među metama pojačanih ruskih napada tokom predstojeće zime, pored Kijeva, Harkova i Odese, mogao naći i Lavov.
Takav scenario podrazumevao bi znatno intenzivnije dejstvo po ciljevima na zapadu Ukrajine. Pretpostavlja se da bi ruske snage istovremeno pokušavale da dodatno oslabe energetsku infrastrukturu zemlje i prekinu veze između ukrajinskih nuklearnih elektrana i zajedničkog elektroenergetskog sistema.
Britanska procena u tom delu podudara se sa ranijim američkim upozorenjima da bi upravo elektroenergetska mreža mogla postati jedna od glavnih tačaka pritiska tokom zime. Ukoliko bi veliki proizvodni kapaciteti bili odvojeni od mreže, posledice bi se neposredno odrazile na snabdevanje velikih gradova električnom energijom.
Kijev strahuje da bi Rusija već tokom narednih meseci mogla sistematski da udara po ukrajinskoj energetici. Za takvu kampanju, prema procenama kojima raspolaže ukrajinska strana, moglo bi biti upotrebljeno oko hiljadu raketa, dronova i avionskih bombi.
Ukrajinski ministar energetike Denis Šmigalj predstavio je zapadnim saveznicima dokument u kojem se opisuje mogući razvoj događaja nakon dolaska prvih ozbiljnijih hladnoća. U njemu se upozorava da bi ruske snage mogle sistematski da prekidaju snabdevanje električnom energijom velikih urbanih centara, pre svega Kijeva, Harkova i Odese.
Ukrajinske obaveštajne službe smatraju da bi se nova kampanja razlikovala od prethodnih po tome što bi ovog puta cilj mogao biti i onesposobljavanje preostalih nuklearnih elektrana u Ukrajini, odnosno njihovo odvajanje od funkcionalnog elektroenergetskog sistema.
Lavov u takvom scenariju dobija poseban značaj. Grad na zapadu zemlje nalazi se daleko od glavne linije fronta i godinama je predstavljao jedno od ključnih logističkih, administrativnih i transportnih čvorišta prema državama EU.
Jedna od procena jeste da bi pojačani napadi na zapadnu Ukrajinu mogli da imaju i šire posledice od samog prekida energetskog snabdevanja. Kao mogući cilj navodi se stvaranje novog talasa izbeglica prema Evropi u trenutku kada u evropskim državama već raste nezadovoljstvo zbog migracija.
Istovremeno, problemi sa kojima se suočavaju ukrajinski regioni nisu ograničeni samo na opasnost od ruskih udara. Asocijacija gradova Ukrajine zatražila je od premijera da hitno odblokira isplate namenjene lokalnim vlastima.
Lokalne samouprave trenutno imaju teškoće sa izmirivanjem obaveza prema dobavljačima. Zbog toga su ugroženi nabavka goriva za hitne službe, plaćanje energenata, popravka oštećene infrastrukture i pripreme za grejnu sezonu.
Finansijska ograničenja istovremeno pogađaju zdravstvene, obrazovne i socijalne ustanove. To dodatno komplikuje pripreme gradova za zimu u trenutku kada ukrajinska strana očekuje novu kampanju protiv energetskog sistema i pokušava da obezbedi funkcionisanje osnovnih službi u slučaju dugotrajnih prekida snabdevanja električnom energijom.
