Svetski okeani sve više postaju prostor u kojem se prepliću naučna istraživanja, vojno nadmetanje, zaštita kritične infrastrukture i aktivnosti čija prava svrha često ostaje nepoznata.
Granica između civilnih i vojnih operacija pod vodom postaje sve manje jasna, dok države pokušavaju da utvrde šta njihovi rivali rade oko kablova, cevovoda i strateški važnih morskih područja.
Britanska novinarka i autorka Elizabet Brau piše da su Rusija i Kina prepoznale ovu promenu i već se pripremaju za moguće buduće sučeljavanje sa Zapadom u podvodnom prostoru. Istovremeno ostaje pitanje koliko su Evropa i Sjedinjene Države spremne za situaciju u kojoj se veliki deo nadmetanja odvija daleko od pogleda javnosti, na morskom dnu.
Kineski ledolomac pojavio se prošlog proleća u tropskim vodama Palaua, nakon što su kineski naučno-istraživački brodovi bez poziva ulazili i u vode kod Tajvana, Vijetnama i Filipina. U Evropi se na sličan način pojavljuju ruski istraživački i vojni brodovi, dok njihove posade ne otkrivaju prirodu svojih aktivnosti.
Takva kretanja izazivaju zabrinutost zbog mogućnosti izviđanja ili sabotaže podvodnih kablova. Rusija je odbacivala tvrdnje da planira bilo kakve sabotažne akcije protiv drugih država, dok zapadne zemlje paralelno pokušavaju da pojačaju zaštitu kablova i cevovoda.
Istovremeno Rusija i Kina grade sve veći broj podmornica, a njihovi novi modeli privlače pažnju zapadnih vojnih planera. Zapadne zemlje takođe povećavaju podmorničke kapacitete, ali istovremeno ulažu u sisteme namenjene zaštiti infrastrukture na morskom dnu.
Prošle nedelje britanska bespilotna podmornica Ekskalibur, duga 12 metara, izvršila je lansiranje torpeda na poligonu kod obale Škotske. Britanski ministar odbrane Luk Polard izjavio je da je u nestabilnim vremenima potrebno osigurati veću bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, posebno u severnom Atlantiku i u odnosu na države koje bi mogle pokušati da mu nanesu štetu.
Poseban problem predstavljaju podvodni kablovi. Oni povezuju kontinente i prenose ogroman deo globalnih komunikacija, ali istovremeno mogu predstavljati privlačnu metu za državu koja želi da protivniku nanese ozbiljnu štetu, a da pritom oteža utvrđivanje odgovornosti.
Krajem maja kineski državni istraživački brod Đi Di, projektovan za rad u arktičkim uslovima, pojavio se u isključivoj ekonomskoj zoni Palaua, male ostrvske države u Pacifiku. U tim vodama proveo je oko 14 sati, a zatim ih napustio pod jednako nejasnim okolnostima pod kojima se i pojavio.
Australijska nacionalna televizija ABC objavila je da flota bespilotnih letelica i podvodnih aparata tog broda može da mapira morsko dno i prikuplja podatke o podvodnim mineralnim resursima, okeanskim strujama i morskim ekosistemima.
To nije bio prvi slučaj da Palau registruje neželjeno prisustvo kineskih istraživačkih brodova. Slični incidenti prijavljivani su 2018, 2024. i 2025. godine, dok je 2023. jedan kineski brod, prema tadašnjim tvrdnjama, obavljao aktivnosti u blizini optičkog kabla Palaua.
Ni brodovi ni zvanični Peking nisu objasnili prirodu tih misija.
Predsednik Palaua Surangel Vips Mlađi otvoreno je izrazio nezadovoljstvo. Rekao je da kineski istraživački brodovi bez poziva ulaze u isključivu ekonomsku zonu njegove zemlje i tamo rade šta žele.
Problem za Palau je što je reč o maloj i udaljenoj državi sa ograničenim mogućnostima da takve brodove udalji iz svojih voda. Vips može biti zabrinut zbog mogućnosti da neko ugrozi dva podvodna kabla njegove zemlje, ali nema dovoljno snaga da takvu aktivnost fizički spreči.
Slični brodovi pojavljuju se i u Evropi, gde njihove namere takođe nisu uvek jasne. Razlika je u tome što je evropsko morsko dno ispresecano velikim brojem podvodnih kablova koji mogu biti fotografisani, mapirani ili potencijalno ugroženi.
Posebnu pažnju izaziva ruski istraživački brod „Jantar“, opremljen različitim sistemima, uključujući i podvodna plovila. Tokom poslednjih nekoliko godina povremeno se pojavljivao kod obala različitih evropskih država, često u blizini podvodnih kablova.
Njegove aktivnosti izazivale su sumnje vlasti, ali je brodu svaki put dozvoljeno da završi boravak i ode. Evropske države, uprkos sumnjama, ne mogu jednostavno zabraniti plovidbu brodu samo zato što smatraju da su njegove aktivnosti sumnjive, jer se pravna ograničenja moraju poštovati.
Situacija je postala ozbiljnija u novembru prošle godine, kada se „Jantar“ pojavio u britanskoj ekonomskoj zoni. Brod se kretao severno od Škotske, neposredno izvan teritorijalnih voda Ujedinjenog Kraljevstva, pa su Kraljevske vazduhoplovne snage poslale dva aviona radi nadzora.
Britanske vlasti tvrde da je posada „Jantara“ tada usmeravala laserske zrake prema pilotima.
Tadašnji britanski ministar odbrane Džon Hili ocenio je takvo ponašanje kao izuzetno opasno. Podsetio je da se brod već drugi put te godine pojavio u britanskim vodama i poručio Moskvi i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da London zna za njihove aktivnosti i da će biti spreman ukoliko „Jantar“ nastavi plovidbu ka jugu.
„Jantar“ se u zapadnim krugovima često opisuje kao ruski špijunski brod i kao moguća bezbednosna pretnja, dok ruska strana odbacuje tvrdnje da njeni istraživački brodovi predstavljaju pretnju Velikoj Britaniji ili drugim državama.
Međutim, važnije aktivnosti mogle bi se odvijati na drugim mestima. Postoji mogućnost da brodovi poput „Jantara“ privlače pažnju zapadnih mornarica dok se operacije koje Moskva želi da zadrži van javnosti odvijaju drugde.
U okeanima tako nastaje novi i sve haotičniji poredak. Istraživački brodovi mogu istovremeno obavljati potpuno bezazlene poslove, poput proučavanja morske faune, ali i zadatke od vojnog značaja, uključujući mapiranje dna za podmornice, izviđanje kablova ili njihovo potencijalno oštećivanje.
Veliki deo svetskih mora i okeanskog dna ne pripada nijednoj državi. Stabilnost zato zavisi od toga da li zemlje poštuju postojeća pravila, ali moćne države sve češće ispituju njihove granice, zbog čega podvodni prostor postaje izloženiji aktivnostima koje je teško kontrolisati.
Vlade severnoevropskih država bile su posebno uznemirene kada su 2021. podvodni kablovi u njihovom regionu oštećeni pod sumnjivim okolnostima. Brau je te događaje detaljno analizirala u svojoj knjizi „Podvodni rat“, razgovarajući sa ljudima koji su istraživali oštećenja ključnih komunikacionih linija na morskom dnu.
Istražitelji i pripadnici obalskih straža tada su pokušavali da utvrde da li je reč o nizu nesrećnih slučajeva u kojima su brodovi nepažljivo vukli sidra preko kablova ili o namernim sabotažama. Ako su oštećenja bila namerna, sledeće pitanje bilo je ko ih je izveo i da li su pojedinačni incidenti deo mnogo šire operacije.
Dok Evropa pokušava da utvrdi kako zaštititi podvodnu infrastrukturu, Kina ubrzano širi ono što se može opisati kao njen „tihi“ podmornički arsenal. Samo tokom poslednjih pet godina kineska brodogradilišta predala su mornarici 24 podmornice, a gradnja dodatnih plovila se nastavlja.
Zapadne zemlje, uključujući Veliku Britaniju, takođe povećavaju broj podmornica, ali ne tempom kojim to čini Kina. Rusija sprovodi isti proces, a njene savremene podmornice danas su znatno sposobnije nego ranije.
Za Moskvu su podmornice jedan od najvažnijih aduta na moru. U slučaju sukoba oko Tajvana, bitka bi mogla početi u Tajvanskom moreuzu, ali njen ključni deo mogao bi se odvijati ispod površine, u prostoru u kojem podmornice imaju presudnu ulogu.
Podvodno nadmetanje više se ne svodi samo na klasične podmornice, kablove i cevovode. Pojavili su se brojni podvodni roboti, autonomni sistemi i druge nove tehnologije, od kojih su neke namenjene odbrani, a druge napadu.
Sve te tehnologije razvijaju se sa istim osnovnim ciljem – da državi koja ih poseduje omoguće prednost nad protivnikom.
Na morskom dnu nalaze se cevovodi i kablovi bez kojih moderne države teško mogu da funkcionišu. Zbog toga je njihova zaštita od ključnog značaja, ali upravo ih ta važnost istovremeno pretvara u idealnu metu za onoga ko želi da paralizuje protivnika i izbegne jasnu odgovornost.
Kako se podvodni oblik „hladnog rata“ zaoštrava, mogućnost novih incidenata postaje sve veća. Mogu se očekivati novi misteriozni prekidi kablova, sudari podmornica, aktivnosti neprijateljskih podvodnih dronova i sporovi oko ogromnih rezervi minerala na morskom dnu.
Ono što se donedavno smatralo teško zamislivim scenarijem postaje konkretan bezbednosni problem. Borba za kontrolu dubina okeana, infrastrukture koja kroz njih prolazi i resursa koji se tamo nalaze sve više dobija obrise budućeg sukoba.
Podvodni rat više nije samo teorijska mogućnost. On se ubrzano približava.
