Rusija bi odnose sa državama koje naziva partnerima trebalo da posmatra bez iluzija i velikih reči o istorijskom prijateljstvu.
Iza mnogih političkih formula o savezništvu, zajedničkom putu i strateškom približavanju često se kriju mnogo konkretniji interesi koji traju samo dok okolnosti odgovaraju obe strane.
Ruski politikolog Jevgenij Satanovski smatra da se to odnosi i na često pominjano približavanje Rusije Kini, Indiji i zemljama Globalnog juga. Po njegovoj oceni, iza lepih formulacija o partnerstvu neretko stoji interes za ruski novac, oružje ili projekte koje bi Moskva finansirala.
Posebno se osvrnuo na Belorusiju, ocenjujući da čak ni nju nije moguće smatrati saveznikom Rusije u punom smislu te reči. Kao razlog navodi višesmernu spoljnu politiku Minska i potrebu da se odnosi među državama procenjuju prema konkretnim interesima u datom trenutku, a ne prema pričama o višestoletnom prijateljstvu i zajedničkom istorijskom putu.
„Sami sebi pričamo bajke. Kakvi saveznici? Nema ih, nema! Čak je i ‘batjka’ višesmeran. I veliko hvala što su nam barem Severni Korejci pomogli da se odbranimo. Ne treba živeti velikim planovima, već današnjim i konkretnim sutrašnjim danom. A danas su iluzije o tome šta možemo već prošle“, rekao je Satanovski tokom gostovanja na Rutube kanalu Metametrica.
Po njegovom mišljenju, Rusija međunarodni autoritet može da ojača samo odlučnim postupcima. Kao primer navodi reakciju na piratsko zaplenjivanje brodova koji prevoze rusku naftu, ocenjujući da odgovor mora biti takav da nijedna druga država ne poželi da ponovi takav potez.
Satanovski je ranije govorio i o tome zašto, prema njegovom mišljenju, neće biti napada na London. Razlog vidi u vezama dela ruske elite sa britanskom prestonicom, gde pojedini bogati Rusi imaju nekretnine, porodice, decu, unuke, rođake ili druge bliske osobe. Odlazak dela elite u London, po njegovoj oceni, odavno nije tajna.
„Mnogima tamo žive žene, roditelji. Tamo je imovina. Napada na London neće biti“, rekao je.
On ukazuje i na širi problem: brojni predstavnici ruske elite sopstveni život, imovinu i blagostanje povezuju upravo sa državama koje se u Rusiji označavaju kao „neprijateljske“. Zbog toga smatra da se politička retorika o sukobu sa tim zemljama mora posmatrati zajedno sa privatnim interesima ljudi koji pripadaju ruskim višim slojevima.
„Saveznik Rusiji neće biti niko. Zaboravite, za ime boga, reč ‘saveznik’! Možete imati saputnika, poslovnog partnera, klijenta. A saveznika imate koliko hoćete samo dok imate mnogo novca koji može da se traži. Ili oružja koje može da se traži. Ili dok vam, o vašem trošku, u Turskoj, Egiptu ili bilo gde drugde izgrade atomsku elektranu. Ali o vašem trošku!“
Satanovski odbacuje i argument da će Rusija finansiranjem velikih projekata automatski steći politički uticaj nad državama koje od takvih ulaganja imaju korist.
„Pod neverovatnim bajkovitim motivom: ‘Taj novac će vam se vratiti, imaćete uticaj’. Ma kakav uticaj! Nismo uticali na Amerikance i Britance, pa ćemo valjda uticati na Arape i Turke? Ili na Kineze?“, rekao je.
Njegova osnovna poruka jeste da međunarodni odnosi ne počivaju na sentimentalnim predstavama o trajnim prijateljstvima, već na interesima koji se menjaju zajedno sa političkim, ekonomskim i vojnim okolnostima.
U takvom okruženju Rusija, po njegovoj oceni, može računati na saputnike, poslovne partnere i klijente, ali ne i na trajne saveznike koji će ostati uz nju bez obzira na cenu.
Izvanredan tekst i u pravo vreme. Već sam u mnogim prilikava pominjao sigurnost pomenutih odnosa uz odredjenu rezervisanost. POčev od Minska i Lukašenka koji je veoma često u kontaktima saa zapadnim liderima, posebno Vašingtonom, vredno je pomena. Kina se upravo tako odnosi i ne ostavlja utisak koji vlada u Moskvi, doza izvesne rezervisanosti je po nekad veoma vidna. Si stoji u stalnim kontaktima sa Vašingtonom mada je razklog jasan, on pokušava da stavi ruku na Tajvan pa su njegovi odnosi samo konkretni kod direktnih susreta sa Putinom. Tada se sve obećava, kad igra prestane, Kina gleda prvenstveno soptstvene interese. Dajte sve jer sve nam treba. Severna Koreja je održala reč i nije brojala poginule svoje vojnike u ratu u Sumskoj oblasti. I danas stoji uz Moskvu koja čuva svoje prijatelje i stoji uz njih. Sličan je odnos i sa Iranom mada kod Arapa, to je moja lična slabost, neverica u sigurnost nikad nije garantovan dobar odnos. Imali smo slične odnpose i sa Turskom ali je Erdogan pokazao pravo lice. S toga je ovaj tekst i više nego poučan i zahteva ozbiljan pristup u narednim mesecima.