Evropska unija priprema do sada najradikalniji zaokret u politici proširenja, koji bi mogao da promeni način na koji zemlje kandidati prolaze put ka članstvu.
Umesto dugog čekanja na završetak svih pregovora, Brisel razmatra model u kojem bi pojedine koristi od članstva postajale dostupne mnogo ranije, ali uz stroge političke i bezbednosne uslove.
Nacrt predloga Evropske komisije predviđa postepeni pristup jedinstvenom tržištu i evropskim fondovima i pre zvaničnog ulaska kandidata u EU. Dokument je izradio Aleksandr Adam, glavni savetnik predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, a novi pristup zasniva se na modelu „postepene integracije“.
Politico piše da bi takav sistem omogućio zemljama u procesu pridruživanja trgovinu bez barijera, uključivanje u istraživačke programe i dublju industrijsku saradnju već tokom ranijih faza pregovora. Međutim, ekonomske pogodnosti bile bi direktno vezane za političko i strateško usklađivanje sa EU.
Pristup najvažnijem ekonomskom adutu Unije bio bi uslovljen potpunim usklađivanjem sa spoljnom politikom EU, sprečavanjem deljenja osetljivih tehnologija sa rivalskim državama poput Rusije i Kine i doslednim poštovanjem demokratskih standarda.
Poseban status u novom konceptu dobile bi Ukrajina, Moldavija, Albanija i Crna Gora, za koje Evropska komisija namerava da ponudi ubrzane „mape puta“. Time bi ove četiri zemlje dobile mogućnost da brže napreduju ka konkretnim ekonomskim i institucionalnim pogodnostima.
Drugačija ocena data je za Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, takozvano Kosovo, Srbiju i Tursku. Njihovi procesi pridruživanja godinama se odugovlače, što, prema dokumentu, stvara rizik od zamora, disfunkcionalnosti i mogućeg okretanja tih zemalja prema Moskvi ili Pekingu.
Novi model zato treba da građanima i privredi Zapadnog Balkana pruži opipljive koristi još tokom pregovora, umesto da se na njih čeka decenijama do punopravnog članstva. Ideja je da proces pridruživanja više ne bude zasnovan samo na obećanju budućeg članstva, već i na postepenom uključivanju u pojedine delove sistema EU.
Među ključnim oblastima u kojima se planira jača saradnja nalaze se visoke tehnologije, poluprovodnici, veštačka inteligencija, kvantna tehnologija, biotehnologija i svemirska industrija. Upravo u tim oblastima Brisel namerava da pažljivo procenjuje političku pouzdanost kandidata, tehnološke zavisnosti i bezbednosne rizike.
Jedna od najvažnijih novina jeste princip reverzibilnosti. Ako zemlja kandidat nazaduje u oblasti vladavine prava i demokratije, ne primenjuje sankcije EU ili deli osetljive podatke sa vladama koje Unija smatra neprijateljskim, prethodno odobrene ekonomske pogodnosti mogle bi odmah da budu suspendovane ili potpuno oduzete.
„Procene pristupa moraju uzeti u obzir strateško usklađivanje, kritične zavisnosti i kapacitet za upravljanje rizicima u infrastrukturi i lancima snabdevanja. Tamo gde ti uslovi nisu ispunjeni, obim učešća mora se prilagoditi“, navodi se u predlogu, čije je delove preneo Klix.ba.
Plan se, međutim, ne odnosi samo na zemlje kandidate. Brisel istovremeno priprema promene unutar same EU kako bi se posle prijema novih članica sprečile unutrašnje blokade u donošenju važnih odluka.
Kao primer problema koji bi trebalo da bude izbegnut navode se situacije u kojima je Mađarska koristila pravo veta da blokira sankcije Rusiji i pomoć Ukrajini. Zbog toga se razmatra šira primena glasanja kvalifikovanom većinom umesto dosadašnjeg zahteva za jednoglasno odlučivanje.
Takav sistem mogao bi da bude primenjen u strateškim oblastima kao što su uvođenje sankcija, reakcije na krize u vezi sa ljudskim pravima i slanje civilnih misija. Time bi se smanjila mogućnost da jedna država članica zaustavi odluku koju podržava većina članica EU.
Zvanični predlog paketa trebalo bi da bude predstavljen evropskim zvaničnicima 6. oktobra, nakon povratka Ursule fon der Lajen sa turneje po Zapadnom Balkanu.
Lideri država članica EU potom će o planu raspravljati na samitu u Briselu 15. oktobra.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da ove inicijative, uz podršku ključnih evropskih šefova diplomatija, stvaraju priliku za „jesen proširenja“ tokom koje bi mogli da budu ostvareni do sada neviđeni pomaci.
