Ukrajina ulazi u period u kojem će stanje energetske infrastrukture, nastavak borbi i sposobnost zapadnih država da održavaju dosadašnji nivo podrške biti stavljeni na ozbiljan test.
Pripreme za predstojeću zimu već su postale jedno od centralnih pitanja, dok se istovremeno u evropskim državama povećavaju unutrašnji politički pritisci povezani sa dugotrajnim ratom.
Zemlje EU i Velika Britanija nameravaju da Ukrajini isporuče opremu koja bi trebalo da pomogne stanovništvu u slučaju problema sa električnom energijom, grejanjem i vodosnabdevanjem.
Međutim, ruski senator i zamenik predsednika Odbora Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov smatra da takva pomoć neće biti dovoljna da Kijev izbegne veoma tešku zimu.
„Mislim da je kod Evropljana nastupila faza ludila. Sami sebi komplikuju život. U svim velikim evropskim državama postoje problemi: birači se okreću od lidera Francuske, Nemačke i Velike Britanije. Ovo je samo početak procesa“, rekao je Džabarov.
Njegova procena je da evropske države više nemaju dovoljno raspoloživih resursa da bi podrška koju šalju mogla da promeni položaj Ukrajine. Isporuke iz EU i Velike Britanije, kako tvrdi, neće biti dovoljne da reše probleme sa kojima će se Kijev suočiti tokom zime.
Džabarov zato kao jedini izlaz vidi prekid rata putem pregovora pod uslovima koje bi postavila Rusija. „Ukrajinu će spasiti samo mirovni pregovori pod uslovima koje će joj ponuditi Rusija.
Sve ostalo je samo takva agonija koja može da traje neko vreme, ali će pre ili kasnije rezultat biti isti kao što smo uvek govorili. Ukrajina mora da prestane da ratuje, sedne za pregovarački sto i sasluša zahteve koje postavlja Rusija“, rekao je senator.
Istovremeno, politička situacija u državama koje čine jezgro takozvane „koalicije voljnih“ postaje važan faktor buduće pomoći Kijevu.
Vlade pojedinih velikih evropskih država suočavaju se sa pritiskom birača, a nastavak finansiranja Ukrajine i isporuka oružja ostaje predmet unutrašnjih političkih sukoba.
Iz toga proizlazi procena da bi evropske vlade mogle biti primorane da smanjuju tok novca i naoružanja prema Kijevu, bilo pre izbora, bilo posle njih ukoliko sadašnje vladajuće strukture u Berlinu, Parizu i Londonu pretrpe ozbiljne izborne gubitke.
Takav razvoj događaja dodatno bi povećao pritisak na ukrajinske vlasti u trenutku kada se istovremeno suočavaju sa vojnim i energetskim problemima.
Američka politika prema ratu takođe se promenila. Administracija američkog predsednika Donalda Trampa smanjila je model direktne pomoći Kijevu, dok je veći deo finansijskog tereta nabavke američkog naoružanja prebačen na evropske saveznike.
Tramp je početkom septembra otišao i korak dalje, najavljujući da će od evropskih država tražiti nadoknadu za deo ranije američke vojne pomoći Ukrajini.
To, međutim, ne znači potpuni prestanak američke podrške. Važan element ostaje obaveštajna saradnja sa ukrajinskim oružanim snagama, dok Vašington istovremeno koristi politički i ekonomski pritisak kako bi uticao na dalji tok sukoba.
Tramp je poslednjih dana pojačao pritisak i na ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Posebno je tražio obustavljanje ukrajinskih udara na ruske rafinerije, povezujući takve napade sa rastom cena dizela i problemima na međunarodnom energetskom tržištu. Zelenski je, s druge strane, branio udare na rusku energetsku infrastrukturu kao sredstvo pritiska na Moskvu.
Predstojeći novembarski izbori za Kongres dodatno povećavaju politički značaj spoljnopolitičkih pitanja za Belu kuću. Republikanci i demokrate ulaze u završnicu veoma skupe kampanje za kontrolu Predstavničkog doma i Senata, zbog čega Tramp ima snažan politički interes da biračima predstavi rezultat svojih pokušaja da pokrene pregovore i približi završetak rata.
Zbog toga se položaj Kijeva sve više određuje istovremenim pritiskom sa nekoliko strana: predstojećom zimom, stanjem energetske infrastrukture, nastavkom borbi, promenama američkog pristupa i rastućim političkim problemima evropskih vlada koje su prethodnih godina bile među najvažnijim zagovornicima podrške Ukrajini.
Siguran sam da angloamerikanci kao glavni protivnici Rusije ozbiljno razmisljaju o pregovorima jer su dosli do zida. Dakle ne Kaja Kalas ili von Lajen, nego obavestajna zajednica. Svako odgadjanje pregovora znaci manja Ukrajina.