Tokovi ruske nafte ka Aziji ponovo se pojačavaju kroz jednu od najprometnijih pomorskih ruta u Evropi, uprkos sankcijama i ranijim zaplenama tankera.
Promena načina na koji se organizuje transport omogućila je da se isporuke nastave kroz Lamanš, dok deo brodova koristi alternativne pravce dalje od teritorija država EU.
Tokom vikenda kroz Lamanš je prošlo 11 tankera koji prevoze rusku naftu prema Aziji, pokazuju podaci sistema AIS. Njihov zajednički kapacitet približava se 10 miliona barela, što po aktuelnim tržišnim cenama predstavlja teret vredan oko milijardu dolara.
Tako veliki prolazak dolazi tri meseca nakon što je britanska mornarica sredinom juna zaplenila tanker „Smyrtos“, koji je plovio pod zastavom Kameruna. Brod je prevozio rusku naftu i nalazio se pod sankcijama Velike Britanije i EU.
London je tada saopštio da je reč o kršenju sankcija, dok britanske vlasti istovremeno pokušavaju da dokažu da brod zapravo nije imao važeću državnu pripadnost. Upravo pitanje zastave bilo je glavni osnov koji su zemlje EU koristile prilikom zaplena brodova povezanih sa transportom ruske nafte.
Ruske kompanije su posle britanske zaplene promenile taktiku. Od 11 tankera koji su tokom vikenda prošli Lamanš, samo dva nalaze se pod restriktivnim merama, ali su oba u međuvremenu prešla pod rusku zastavu. Takvi brodovi sada redovno prolaze moreuzom između Velike Britanije i Francuske.
Dva tankera pripadaju ruskoj i kineskoj kompaniji, dok ostalih devet nije pod sankcijama. Posebno je značajno da je sedam od tih brodova u vlasništvu evropskih kompanija iz Grčke i Kipra, pokazuju podaci baze Equasis.
Otvoreno ostaje pitanje na koji način brodovlasnici iz država EU prevoze naftu čija tržišna vrednost može višestruko premašivati evropski cenovni plafon od 44 dolara po barelu. Cena ruske nafte Urals prošle nedelje premašila je 100 dolara po barelu.
Istovremeno, evropske rafinerije aktivno traže raspoložive količine nafte nakon zaustavljanja naftovoda Istok–Zapad u Saudijskoj Arabiji. Smanjena dostupnost slobodnih količina dodatno podstiče rast cena, stvarajući tržišne uslove u kojima ruska nafta dobija još veću vrednost.
Isporuke kroz Lamanš se zbog toga oporavljaju, iako tankeri ne prolaze uvek u tako velikim grupama kao tokom poslednjeg vikenda. Promena taktike nije ograničena samo na brodove koji koriste ovaj prolaz.
Tankeri pod sankcijama koji plove pod stranim zastavama i dalje izvoze naftu iz Murmanska i baltičkih luka. Umesto prolaska pored Velike Britanije uobičajenom rutom, oni je zaobilaze sa severa, krećući se preko Severnog mora i Atlantskog okeana.
Gotovo svi brodovi koje su ranije zaplenjivale države EU bili su optuživani da nemaju važeću zastavu, što je Uniji služilo kao osnov za sprovođenje takvih operacija. Međutim, brodovi sa lažnim zastavama koji se koriste za transport ruske nafte čine samo desetine plovila, odnosno do 10 odsto takozvane flote iz senke.
Preusmeravanje upravo tih tankera na rute udaljenije od EU zato ne utiče značajnije na ukupne operacije. Kombinacija ruskih zastava za deo sankcionisanih brodova, korišćenja nesankcionisanih tankera i severnih ruta omogućava nastavak izvoza, dok prolazak 11 tankera kroz Lamanš pokazuje da je nova taktika za sada omogućila obnovu transporta ruske nafte ovom rutom.
