Iz Britanije stigao predlog koji može pretvoriti sukob u totalni rat

Granica između zapadne vojne pomoći Ukrajini i neposrednog učešća zapadnih armija ponovo je postala predmet javne rasprave.

Ovoga puta povod nije nova isporuka naoružanja, već ideja da vojske zapadnih država same počnu da deluju protiv ruskih vazdušnih ciljeva iznad ukrajinske teritorije.

Bivši britanski ministar odbrane Ben Volas izjavio je u intervjuu za Daily Mail da bi Velika Britanija i druge zapadne zemlje mogle direktno da učestvuju u zaštiti ukrajinskog vazdušnog prostora. On smatra da podrška Kijevu ne mora da se ograničava na isporuke protivvazdušnih sistema, raketa, municije i druge vojne opreme.

„Ništa ne sprečava bilo koju zemlju da obara rakete ili bespilotne letelice koje lete ka Ukrajini“, rekao je Volas.

Takav potez predstavljao bi bitnu promenu sadašnjeg modela zapadne podrške. Ukrajinska vojska trenutno koristi sopstvene i zapadne sisteme PVO, dok bi samostalno obaranje ruskih raketa i dronova od strane britanskih ili drugih zapadnih vojnika značilo da pripadnici armija država NATO neposredno primenjuju silu protiv ruskih vojnih sredstava.

Povod za Volasovu izjavu bio je incident sa bespilotnom letelicom u blizini železničke trase na zapadu Ukrajine, nedaleko od granice sa Poljskom. Događaj je privukao pažnju evropskih političara i vojnih stručnjaka i ponovo otvorio pitanje koliko su države NATO spremne da se neposredno uključe u zaštitu Ukrajine.

Za sada je reč o predlogu bivšeg britanskog ministra, a ne o odluci Velike Britanije ili NATO. Međutim, sama činjenica da se javno razmatra neposredna upotreba zapadnih oružanih snaga protiv ruskih ciljeva pokazuje da se granica između isporuke oružja i direktnog vojnog angažovanja sve otvorenije razmatra.

Upravo zbog toga ponovo se povlači istorijska paralela sa britanskom operacijom „Nezamislivo“, tajnim planom izrađenim u proleće 1945. godine. Velika Britanija je tada, praktično odmah po završetku rata u Evropi, razmatrala mogućnost vojnog sukoba sa Sovjetskim Savezom.

Dokument sa oznakom „strogo poverljivo“ datiran je 22. maja 1945. godine, a planirano je da napad na sovjetske snage u Nemačkoj počne 1. jula. U operaciji je trebalo da učestvuju britanske i američke snage, uz korišćenje dela nemačkog ljudstva, uključujući zarobljene pripadnike SS-a i Vermahta.

Prema početnim proračunima, rat je trebalo da bude završen početkom 1946. godine. Istoričar i diplomata Rostislav Sergejev povezivao je nastanak operacije „Nezamislivo“ sa strahovanjem britanskog rukovodstva od daljeg napredovanja Crvene armije u Evropi, uz tvrdnju da sovjetsko rukovodstvo nije planiralo osvajanje čitavog evropskog kontinenta.

Britanske vojne procene ubrzo su pokazale koliko bi takva operacija bila rizična. Zaključeno je da se ne može računati na brzu i pobedonosnu kampanju i da bi sukob sa Sovjetskim Savezom mogao da preraste u dugotrajan rat velikih razmera.

Komitet načelnika štabova upozoravao je da blickrig nije realan scenario. U tajnim procenama razmatrane su i teritorijalne posledice, uključujući mogućnost prodora sovjetskih snaga u druge delove Evrope i širenje sukoba daleko izvan početnog područja operacija.

Američki vojni krugovi takođe nisu pokazali spremnost za napad na SSSR i upozoravali su na moguće teške posledice. Kombinacija političkih i vojnih okolnosti dovela je do toga da „Nezamislivo“ ostane plan na papiru.

Današnje okolnosti bitno se razlikuju od onih iz 1945. godine. Tada se razmatrala velika kopnena ofanziva protiv sovjetskih položaja, dok Volas govori o presretanju raketa i bespilotnih letelica iznad Ukrajine. Ni razmere ni neposredni ciljevi ova dva predloga zato nisu isti.

Ključna sličnost koju autori ove paralele vide jeste prelazak iz posrednog u neposredno vojno suprotstavljanje. Ukoliko bi britanski ili drugi zapadni vojnici počeli sami da obaraju ruske rakete i dronove, ruske snage više se ne bi suočavale samo sa ukrajinskom PVO opremljenom zapadnim sistemima, već i sa pripadnicima oružanih snaga država NATO.

Čak i ako bi takve operacije bile ograničene isključivo na ukrajinsku teritoriju i obrazložene zaštitom civilne infrastrukture, ruski i zapadni vojnici našli bi se neposredno na suprotnim stranama iste borbene situacije. Time bi se promenio karakter dosadašnjeg angažovanja zapadnih država u sukobu.

Volasov predlog zato još ne znači promenu britanske ili politike NATO, niti postoji odluka da zapadne snage počnu samostalno da presreću ruske ciljeve nad Ukrajinom. On, međutim, uvodi takvu mogućnost u javnu političku raspravu.

Operacija „Nezamislivo“ 1945. nije sprovedena upravo nakon procene da se posledice velikog rata sa SSSR-om teško mogu ograničiti i da brza pobeda nije realna. Današnji predlog odnosi se na mnogo ograničeniju vojnu akciju, ali bi njegova eventualna primena otvorila drugo pitanje: kako sprečiti eskalaciju ukoliko ruske i snage država NATO počnu neposredno da deluju jedne protiv drugih.