Stariji pacijenti često istovremeno uzimaju veliki broj lekova, jer je u poznijim godinama retko prisutna samo jedna bolest. Dodatni problem je što se mnoga hronična oboljenja ne leče jednim preparatom, već kombinacijom više njih, pa se mogućnost neželjenih međusobnih efekata povećava.
Jedan od tipičnih primera predstavljaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, odnosno NSAIL, među kojima su diklofenak, ibuprofen, meloksikam i celekoksib. Oni se često koriste kod bolova i bolesti zglobova, ali mogu da povećaju arterijski pritisak.
Ako lekar kod takvog pacijenta potom utvrdi hipertenziju, može da uvede terapiju za snižavanje pritiska, iako je njegovo povećanje zapravo posledica prvobitnog leka.
Slična situacija nastaje kada se NSAIL propišu osobi koja već ima hipertenziju. Pritisak može dodatno da poraste, nakon čega se antihipertenzivna terapija pojačava novim preparatima. Kada bi se problem sa zglobovima lečio drugačije, u pojedinim takvim slučajevima dodatni lekovi za pritisak ne bi bili potrebni.
Gerijatri ovakve situacije nazivaju potencijalno opasnim lancima ili kaskadama prekomernog propisivanja lekova. Suština je u tome da lekar neželjeno dejstvo jednog preparata protumači kao simptom nove bolesti i za njegovo „lečenje“ propiše drugi lek.
Gerijatri su prošle godine postigli konsenzus kojim je izdvojeno 65 potencijalno problematičnih kaskada prilikom propisivanja terapije.
Novo veliko istraživanje Univerziteta u Torontu, objavljeno u medicinskom časopisu The BMJ, analiziralo je koliko se takvi obrasci zaista pojavljuju u svakodnevnoj praksi. Istraživači su obradili podatke gotovo 2,3 miliona Kanađana starosti 66 godina i više, pregledajući stvarno propisane recepte i poredeći ih sa spiskom od 65 potencijalno opasnih kaskada.
Posebno značajne zbog učestalosti pokazale su se 24 kaskade. Takve greške lekari ne prave namerno. Kod starijih ljudi simptomi često nisu jasno izraženi, dok istovremeno mogu da uzimaju veliki broj različitih preparata.
Kada se pojave vrtoglavica, nesanica ili neki drugi novi simptom, lako ga je povezati sa godinama ili stresom i uvesti još jedan lek, dok pronalaženje pravog uzroka među desetak postojećih preparata može biti veoma teško.
Najčešća od tri posebno izdvojene kaskade povezana je sa preparatima gvožđa. Oni se često propisuju starijim osobama, naročito ženama, zbog česte anemije izazvane nedostatkom gvožđa i niskog hemoglobina. Preparati gvožđa mogu da izazovu zatvor, koji je i inače čest problem u starijem dobu.
Umesto preispitivanja prvobitne terapije, u 11,9 odsto slučajeva pacijentima je propisan laksativ. To znači da je više od svakog desetog pacijenta dobio novi lek za problem koji je mogao da bude neželjena posledica već uvedene terapije.
Druga po učestalosti problematična kaskada odnosi se na statine, široko korišćene lekove za snižavanje holesterola. Statini mogu da izazovu bolove u mišićima, odnosno mijalgije, a u težim slučajevima moguće su i ozbiljnije posledice, uključujući oštećenje bubrega.
Kod pacijenata koji su tokom terapije statinima prijavljivali bolove u mišićima, lekari su u 10,9 odsto slučajeva tegobe tretirali kao zaseban problem, umesto kao moguću neželjenu reakciju na statine. Umesto prilagođavanja doze ili obustavljanja statina, propisivani su NSAIL.
Time se otvara mogućnost za još jedan lanac neželjenih posledica. NSAIL mogu da povećaju krvni pritisak, pa pacijent koji je prvo dobio statin, zatim lek protiv bolova, može na kraju da dobije i dodatnu terapiju protiv hipertenzije.
Treća česta kaskada pojavljuje se kod lečenja demencije inhibitorima holinesteraze, među kojima su donepezil, rivastigmin i galantamin. Ovi preparati mogu da izazovu nesanicu, nakon čega se pacijentu može propisati još jedan lek – sredstvo za spavanje. Istraživanje je pokazalo da se takav obrazac javlja u 10,3 odsto slučajeva.
Autori istraživanja zato predlažu šire informisanje lekara o 24 najvažnije kaskade kako bi se prilikom pojave novih simptoma više pažnje posvetilo mogućnosti da je reč o neželjenom dejstvu postojeće terapije, a ne o novoj bolesti.
Planirana je i izrada edukativnih brošura namenjenih pacijentima i njihovim porodicama. Poruka istraživača je da pojavu novog problema nakon početka uzimanja nekog preparata treba proveriti i u kontekstu poznatih neželjenih dejstava tog leka, pre nego što se simptom automatski protumači kao novo oboljenje i uvede dodatna terapija.
