Srbija je već godinama na evropskom putu, ali se pitanje njenog članstva sve češće povezuje sa političkim zahtevima koji daleko prevazilaze tehničko usklađivanje sa pravilima Evropske unije.
Upravo taj odnos Brisela prema državama kandidatima ponovo je otvorio raspravu o tome koliko prostora one imaju za samostalno vođenje spoljne politike.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je na Međunarodnom omladinskom festivalu u Jekaterinburgu da Evropska unija prema Srbiji primenjuje princip „ili-ili“. Govoreći o mogućem članstvu Jermenije u EU, podsetio je da Turska i Srbija već godinama čekaju na ulazak u Uniju.
Lavrov je rekao da često razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da sa njim ima dobre odnose. Po njegovim rečima, Vučiću se javno i direktno postavljaju dva zahteva kako bi evropska perspektiva Srbije napredovala: priznanje nezavisnosti tzv. Kosova i priključivanje sankcijama protiv Rusije.
„Da bi evropska perspektiva napredovala, kao prvo, priznaj nezavisnost tzv. Kosova, a kao drugo, priključi se sankcijama protiv Rusije“, opisao je Lavrov zahteve za koje tvrdi da se postavljaju Beogradu.
Takav pristup ocenio je kao politiku „ili-ili“, suprotnu konceptu multipolarnog sveta. Po njegovom tumačenju, multipolarni sistem državama treba da ostavi slobodu da same biraju svoj razvojni put i partnere, umesto da budu primorane da se opredele za jednu stranu.
Šef ruske diplomatije povezao je pitanje Srbije i Kosova sa širom kritikom načina na koji zapadne države tumače Povelju Ujedinjenih nacija. Ocenio je da je Povelja UN gotovo idealan dokument, ali da njeni principi imaju smisla samo ako se primenjuju zajedno i dosledno.
Problem, prema Lavrovu, nije u samoj Povelji već u selektivnoj primeni njenih odredaba. On smatra da Zapad bira između principa samoopredeljenja i teritorijalnog integriteta u zavisnosti od političkog interesa u konkretnom slučaju.
Kao primer naveo je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, posle kojeg je, kako je rekao, praktično ceo Zapad takav potez predstavio kao ostvarivanje prava na samoopredeljenje.
Lavrov je zatim napravio poređenje sa Krimom. Rekao je da su šest godina kasnije, posle događaja u Kijevu koje je opisao kao „krvavi državni udar“ i slanja militanata da zauzmu parlament, stanovnici Krima održali referendum o nezavisnosti.
Zapadne države tada su, prema njegovim rečima, zauzele suprotan stav i pozvale se na princip teritorijalnog integriteta Ukrajine, umesto na pravo na samoopredeljenje koje su koristile kao argument u slučaju Kosova.
Lavrov je zato zaključio da problem nije u principima sadržanim u Povelji UN, za koje smatra da su i dalje aktuelni, već u načinu na koji se primenjuju. Takvu selektivnu primenu međunarodnih pravila ruski ministar opisao je kao „nepoštenu“.
