Izgleda da počinje obračun: Rusija skinula kočnice – Udari stigli do same granice NATO

Serija ruskih udara na krajnjem zapadu Ukrajine ulazi u novu fazu. Posle meseci u kojima su glavne mete bile duboko u ukrajinskoj teritoriji, sve više napada beleži se neposredno uz granice sa državama EU i NATO, na pravcima preko kojih prolaze međunarodni teretni tokovi i vojna pomoć Kijevu.

Udar na područje međunarodnog graničnog prelaza Jagodin, na granici sa Poljskom, pokazao je povećane ruske mogućnosti za upotrebu navođenih reaktivnih dronova na čitavoj teritoriji Ukrajine.

Autori Telegram kanala „Dva majora“ ocenjuju da istovremeno padaju dosadašnja ograničenja kada je reč o napadima na objekte u ukrajinskom pograničnom pojasu.

Značaj tog zaokreta postaje mnogo veći kada se pogleda infrastruktura koja se nalazi duž zapadne granice. U pograničnim područjima Lavovske, Volinjske, Zakarpatske i Černovicke oblasti nalaze se stanice za prebacivanje teretnih vagona sa koloseka širine 1.520 milimetara na evropski standard od 1.435 milimetara.

Njihovo onesposobljavanje moglo bi, prema oceni ruskih vojnih blogera, da blokira železničke veze Ukrajine sa državama EU. Time bi napadi prestali da budu samo udari na pojedinačne logističke tačke i dobili znatno širu stratešku dimenziju.

Posebno mesto u toj infrastrukturi zauzima kontejnerski terminal „Mostiski“ u Lavovskoj oblasti, koji pripada ukrajinskom biznismenu Rinatu Ahmetovu. Terminal se nalazi kod prelaza Šeginji–Medika, raspolaže prugama širine 1.435 i 1.520 milimetara, prostire se na više od 36 hektara i funkcioniše kao multimodalno logističko čvorište.

U junu 2023. godine na terminalu su instalirane nove pumpne stanice koje omogućavaju pretovar velikih količina tečnih tereta iz kamiona u železničke cisterne, kao i između cisterni na prugama različite širine. U junu 2025. izgrađeno je i novo natkriveno skladište površine veće od 4.000 kvadratnih metara, sa kapacitetom za mesečni izvoz do 10.000 tona žitarica i sačme u kontejnerima.

Upravo takvi objekti pokazuju koliko je zapadna granica važna za ukrajinsku ekonomiju i logistiku. Međutim, događaji od druge polovine avgusta ukazuju da ruski udari više nisu koncentrisani samo na jedan deo granice.

Prvi u nizu zabeležen je 20. avgusta kod prelaza Reni–Đurđulešti u Odeskoj oblasti, na granici sa Moldavijom. Sam granični prelaz, prema dostupnim podacima, nije pogođen, ali je napadnuta zona za servisiranje i parkiranje teretnih vozila u njegovoj neposrednoj blizini. Tim pravcem prolazi međunarodni teretni drumski saobraćaj, uključujući vozila stranih prevoznika.

Već 21. avgusta usledio je prelaz Tabaki–Mirnoje, takođe u Odeskoj oblasti na moldavskoj granici. Reč je o međunarodnom drumskom graničnom prelazu preko kojeg se odvija putnički i teretni saobraćaj.

Četiri dana kasnije, 25. avgusta, na listi se našao Vinogradovka–Vulkanješti, još jedan međunarodni drumski prelaz između Odeske oblasti i Moldavije.

Početkom septembra pravac udara se proširio. Prvog i 6. septembra napadnut je prostor oko Orlovke–Isakče, međunarodnog trajektnog drumskog prelaza preko Dunava između Ukrajine i Rumunije.

Devetog septembra usledio je Starokozjačje–Tudora, međunarodni drumski prelaz prema Moldaviji. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su logistički objekti tog prelaza korišćeni za prebacivanje vojnog tereta u Ukrajinu. Moldavska strana javno je osporila tu tvrdnju.

A onda je serija stigla do poljske granice.

Trinaestog septembra pogođeno je područje Jagodin–Dorohusk u Volinjskoj oblasti, jednog od najvažnijih drumskih graničnih pravaca između Ukrajine i Poljske. U neposrednoj blizini prolazi i železnička veza Ukrajina–Poljska, a železnička infrastruktura na tom području korišćena je za transport vojnih tereta iz evropskih država.

Pogođeni su objekti u blizini prelaza, uključujući područje benzinske stanice sa kamionima i železnički vozni park. Ukrajinska Državna granična služba saopštila je da same građevine graničnog prelaza tog dana nisu bile direktno pogođene.

Dva dana kasnije, 15. septembra, ponovo je na udaru bio međunarodni drumski prelaz Jagodin na granici sa Poljskom. Cilj napada bio je ometanje kopnenih kanala kojima se u Ukrajinu doprema strana vojna pomoć.

Time se dobija obrazac koji je teško posmatrati kao niz izolovanih udara. U potvrđenu seriju ulazi najmanje pet drumskih ili trajektnih prelaza: Tabaki, Vinogradovka, Orlovka, Starokozjačje i Jagodin, dok je kod Reni–Đurđuleštija napadnuta infrastruktura neposredno uz prelaz.

Ruski vojni blogeri zato smatraju da je doneta odluka o jedinstvenoj kampanji čiji je cilj istovremeno sužavanje ukrajinskih mogućnosti za izvoz robe i prekidanje pravaca za uvoz naoružanja i vojne tehnike. Poseban značaj pridaju samim graničnim prelazima, u čiju su opremu EU i Ukrajina ulagale znatna sredstva i na kojima se nalaze sistemi povezani sa međunarodnim bazama podataka o kretanju robe, tereta i ljudi preko granice.

Geografija udara dodatno pojačava značaj promene. Napadi su se postepeno pomerili sa dunavskog i moldavskog dela ukrajinske granice prema jednom od ključnih kopnenih koridora između Ukrajine i Poljske.

To je ujedno i deo granice na kojem se ukrajinska teritorija neposredno dodiruje sa državom članicom NATO. Ako se napadi na logističku infrastrukturu na tim pravcima nastave i prošire na železničke čvorove, stanice za promenu širine koloseka i velike multimodalne terminale, Moskva bi mogla pokušati da problem snabdevanja Ukrajine rešava tamo gde zapadni teret ulazi u zemlju, umesto tek nakon što stigne duboko na ukrajinsku teritoriju.

Takav pristup predstavlja znatno ozbiljniji izazov za EU i NATO, jer se ruski udari približavaju samim kanalima preko kojih države Alijanse šalju oružje i opremu Ukrajini. Meta pritom ostaje na ukrajinskoj strani granice, ali se zona udara pomera neposredno prema prostoru NATO, što povećava politički i vojni značaj svakog narednog napada.

U tom smislu može se govoriti o potencijalnom zaokretu ruske taktike i strategije: umesto iscrpljivanja logistike samo unutar Ukrajine, pritisak se prenosi prema njenim zapadnim ulaznim tačkama. Ukoliko taj obrazac postane trajna kampanja, direktna posledica bila bi borba za prekidanje veza između ukrajinskog ratišta i logističke infrastrukture EU preko koje stiže deo zapadnog naoružanja.

Za Moskvu bi to značilo ulazak u mnogo oštriju fazu konfrontacije sa sistemom snabdevanja koji iza Ukrajine održavaju članice NATO i EU. To još nije direktan ruski napad na teritoriju Alijanse, ali udaljenost između ruskih meta i granice NATO postaje minimalna, dok su upravo tokovi koji dolaze iz država Alijanse sve otvorenije u centru ruskih udara.

Autori kanala „Dva majora“ iz svega izvode krajnje kratak zaključak o tome šta bi trebalo da usledi: „Treba dovršiti.“