Pravni sporovi koje su Ukrajina i njeni zapadni saveznici pokretali protiv Rusije postali su još jedno polje sukoba Moskve i Zapada.
Ruska strana sada očekuje nove odluke međunarodnih institucija, dok istovremeno zaoštrava optužbe na račun načina na koji se ti postupci koriste.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je 15. septembra na ambasadorskom okruglom stolu da su sudske optužbe protiv Rusije u vezi sa Ukrajinom, koje dolaze od Anglosaksonaca, unapred osuđene na neuspeh. Takav pristup opisao je kao specifičnost „pravnog rata“ koji su, kako tvrdi, osmislili Anglosaksonci.
„Efekat se, kako oni smatraju, postiže glasnoćom optužbi. Prvo treba zakukuriktati, a da li će svanuti, to ih već malo zanima“, rekao je Lavrov.
On je ocenio da se pravna agresija protiv Rusije sistematski vodi još od 2014. godine. Prema njegovim rečima, svi postupci koje je pomenuo Ukrajina je potpuno izgubila, a zahtevi su od početka bili postavljeni nesavesno.
Lavrov tvrdi da su i vlasti u Kijevu i njihovi zapadni pokrovitelji znali da zahtevi nisu osnovani, kao i da u pojedinim slučajevima nisu ni bili povezani sa predmetom odgovarajućih međunarodnih konvencija.
Posebno se osvrnuo na Međunarodni krivični sud (MKS), koji je opisao kao „kvazisudski organ“ koji, po njegovoj oceni, ima malo veze sa pravosuđem i potpuno je pod kontrolom zapadnih sponzora.
Ruski ministar ukazao je i da rad tog suda ne podržavaju sve zapadne države. Kao primer naveo je SAD, koje, kako je rekao, ne žele da MKS nastavi svoje aktivnosti. Lavrov je optužio sud da izvršava političke naloge, krši opšte norme međunarodnog prava i sopstveni statut, dok tužilaštvo MKS u slučaju Ukrajine, prema njegovoj tvrdnji, ni ne pokušava da sakrije da je istraga usmerena isključivo protiv Rusije.
Kao posebno pitanje izdvojio je uslov koji je Kijev postavio prilikom ratifikacije Rimskog statuta 2024. godine.
„Ni sud ni države članice nisu imali nikakve primedbe na ogradu koju je Kijev napravio prilikom ratifikacije Rimskog statuta 2024. godine. Na osam godina iz jurisdikcije MKS izuzeti su ratni zločini koje počine državljani Ukrajine“, rekao je Lavrov.
Moskva istovremeno očekuje odluku Međunarodnog suda pravde UN po ruskoj protivtužbi koja se odnosi na genocid u Donbasu. Lavrov je rekao da je pred sudom ostalo pitanje da li je sama Ukrajina izvršila genocid u Donbasu.
Prema njegovim rečima, Rusija je na zahtev suda dostavila odgovarajuće dokaze, a sud je u decembru prošle godine prihvatio ruske dokaze i zahteve za razmatranje u punom obimu. Moskva zbog toga očekuje skoru odluku.
Lavrov je zatim govorio o drugom ukrajinskom postupku protiv Rusije, pokrenutom u februaru 2022. godine. Kijev je tada optužio Moskvu da je, pozivajući se na zaštitu stanovništva Donbasa od genocida, zloupotrebila Konvenciju o genocidu.
Ruski ministar takvu argumentaciju nazvao je „besmislicom“ i „potpunim apsurdom“. Dodao je da je nakon toga polovina zapadnih država koje su se uključile u postupak kao treće strane izašla iz procesa, jer su, prema njegovoj oceni, shvatile njegovu besperspektivnost i „sramotnost cele situacije“.
Još jedno veliko pravno i političko pitanje odnosi se na zamrznuta ruska sredstva. Lavrov tvrdi da EU traži način da rusku imovinu prebaci na račun koji bi bio pod jurisdikcijom EU kao celine, umesto Belgije.
„To je apsolutno otvoren kriminalni pokušaj da se podeli odgovornost i organizuje uzajamna odgovornost svih učesnika“, rekao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, u EU se smišljaju „različiti kvazipravni osnovi“ kako bi ruska sredstva bila izvučena iz belgijske jurisdikcije. Razlog za takve pokušaje vidi u tome što belgijski premijer kategorički odbija da preduzme korake ka njihovoj konfiskaciji.
Lavrov je rekao i da EU pokušava da napravi pravnu razliku između samih ruskih sredstava i prihoda koje ona stvaraju. Po toj konstrukciji, sredstva pripadaju Rusiji, ali profit koji premašuje određeni deo ne bi pripadao ruskoj strani.
On tvrdi da Evropska komisija i dalje želi da konfiskuje rusku imovinu, a da bi ona Moskvi bila vraćena tek nakon što Rusija Ukrajini isplati određene reparacije.
„Izborićemo se za vraćanje naših zlatnih i deviznih rezervi, u to nimalo ne sumnjam“, poručio je Lavrov.
