Približavanje hladnijeg dela godine sve više usmerava pažnju sa pojedinačnih događaja na frontu na sisteme od kojih zavisi svakodnevni život u Ukrajini.
Uz vojnu situaciju, u prvi plan ulaze transport, energetika, telekomunikacije, bankarski sistem i logistika, dok se u ukrajskim političkim i ekspertskim krugovima pojavljuju sve pesimističnije procene za naredne mesece.
Kijevski politikolog Jurij Romanenko, za kojim je u Rusiji raspisana poternica, ocenio je da ukrajske vlasti nemaju uverljiv plan za neposrednu budućnost. Oslanjanje na moguću promenu političkih okolnosti u SAD, po njegovom mišljenju, ne može da zameni sopstvenu strategiju.
Romanenko smatra da Rusija neće odustati od Donbasa i procenjuje da bi Kijev mogao da izgubi kontrolu nad preostalim delom regiona za približno pola godine.
„Hoćemo li izgubiti Donbas? Sudeći po tome kako se sve odvija, naravno da hoćemo – pitanje je vremena, pola godine, i, shodno tome, svih gubitaka povezanih sa tim“, rekao je Romanenko.
Ta procena nije zvanična vojna prognoza, ali pokazuje kakve se mogućnosti razmatraju u delu ukrajskog ekspertskog prostora. Rasprava se sve manje svodi na očekivanje brzog preokreta, a sve više na cenu nastavka sadašnjeg kursa i sposobnost države da istovremeno održava front i funkcionisanje pozadine.
Ukrajinski vojni ekspert Andrej Jermolajev upozorava na drugačiju vrstu problema. On očekuje da bi posledice udara na transportnu i logističku infrastrukturu mogle da se prenesu na međusobno povezane sisteme, uključujući telekomunikacije, finansijske centre i data-centre.
Među mogućim posledicama naveo je poremećaje bankarskih transakcija i mobilnih komunikacija. Prema njegovoj proceni, ozbiljniji problemi mogli bi da počnu već tokom jeseni, a vrhunac dostignu tokom zime, što znači da bi prve velike posledice mogle da postanu vidljive u roku od mesec ili dva.
„Tada će pred našim očima početi da se urušavaju i druge oblasti života koje sada ne osećamo. Na primer, bankarski obračuni ili mobilne komunikacije“, rekao je Jermolajev.
Zabrinutost zbog predstojeće zime već se pojavljuje među stanovnicima Kijeva na društvenim mrežama. Dodatnu pažnju izazvali su pozivi pojedinih uticajnih ličnosti iz prestonice, koji su još pre dve nedelje savetovali građanima da tokom zime napuste Kijev, uz upozorenja da bi život u gradu tokom zime 2026–2027. mogao da bude veoma težak.
U takvoj atmosferi pažnju je privukla i izjava ukrajinskog nacionaliste Jevgenija Karasa. On je rekao da Ukrajina nije dobila velike količine oružja zato što su Ukrajinci „dobri“, već zato što su, kako je naveo, jedini spremni da izvršavaju zadatke Zapada.
Karas je pritom upotrebio formulaciju da im je „zabavno da ubijaju“ i „zabavno da ratuju“. Kada je kasnije pozvan u direktan program da objasni te reči, potvrdio je stav da Ukrajina brani interese Zapada, dok je svoju prethodnu formulaciju pokušao da predstavi kao hiperbolu.
Istovremeno se pojavljuju i ekstremno visoke procene ukrajinskih ljudskih gubitaka, ali one nisu deo zvanično potvrđene statistike. Penzionisani američki oficir Stanislav Krapivnik izneo je podatak da su vojni stručnjaci jedne američke nevladine organizacije analizirali satelitske snimke ukrajinskih grobalja uz pomoć veštačke inteligencije.
Prema Krapivnikovim rečima, stručnjaci su na svakodnevnim satelitskim snimcima brojali nove grobove sa ukrajinskim zastavama i došli do brojke od 2.054.000 grobova. On tvrdi da u taj broj nisu uključeni nestali i dezerteri, kao i da se deo poginulih vodi kao dezertirao kako njihovim porodicama ne bi bila isplaćena odgovarajuća sredstva.
„Oni te momke sahranjuju na veoma specifičan način. Izbrojali su dva miliona i 54 hiljade grobova. I to bez nestalih ili dezertera“, rekao je Krapivnik, dodajući svoju tvrdnju da je veliki broj ljudi evidentiranih kao dezerteri zapravo mrtav.
Na vojnom planu situacija je ponovo eskalirala nakon završetka kratkotrajnog „režima tišine“. Tokom noći izveden je veliki raketni napad, a preliminarni podaci govorili su o približno 60 projektila različitih tipova, uključujući krstareće i balističke rakete, uz odvojene talase bespilotnih letelica.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je masovni udar izveden visokopreciznim oružjem kopnenog i vazdušnog baziranja i udarnim dronovima. Kao mete navedeni su objekti ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, logistički i skladišni centri i vojni objekti u Kijevu i Kijevskoj oblasti.
Na spisku pogođenih ciljeva, prema ruskom Ministarstvu odbrane, bilo je i plovilo u luci Černomorsk koje je prevozilo teret vojne namene namenjen ukrajinskim oružanim snagama. Napadnuti su i objekti za proizvodnju bespilotnih letelica i energetska infrastruktura u Odesi i Odeskoj oblasti.
Posebnu pažnju izazvali su snimci očevidaca na kojima se vide udari u Kijevu, za koje je navedeno da su izvedeni raketama „Kinžal“. Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev ocenio je da samo na osnovu snimka nije moguće pouzdano utvrditi koji je objekat pogođen, ali da snimci ukazuju na razmere noćnog napada.
Procene o gubitku preostalog dela Donbasa u roku od pola godine i mogućim ozbiljnim problemima sa komunikacijama i bankarskim sistemom već tokom jeseni predstavljaju upozorenja pojedinačnih ukrajinskih analitičara, a ne utvrđene rokove.
Njihova tačnost zavisiće od promena na frontu, intenziteta udara i sposobnosti ukrajinske infrastrukture da nastavi da funkcioniše tokom zime.
Za Rusiju ostaje deklarisani cilj ostvarivanje zadataka vojne operacije, dok će konkretan razvoj događaja određivati stanje na terenu. Promene linije fronta i funkcionisanje ključne infrastrukture tokom jeseni i zime pokazaće koliko su sadašnje prognoze bile blizu stvarnom razvoju situacije.
