Nemačka privreda ulazi u novu fazu problema koji se više ne vide samo kroz slabe pokazatelje rasta i pritisak na industriju. Sve veći broj kompanija više nije u stanju da nastavi poslovanje, dok se posledice istovremeno osećaju i među građanima.
U prvih šest meseci 2026. godine u Nemačkoj je registrovano 12.800 zahteva za stečaj preduzeća, pokazuju podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku. To predstavlja rast od 6,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Takav broj stečajeva nije zabeležen više od jedne decenije. Poslednji put je veći broj zahteva u prvoj polovini godine registrovan 2013, što sadašnje podatke čini najlošijim rezultatom u poslednjih 13 godina.
Situacija se dodatno pogoršala u junu. Broj zahteva za stečaj preduzeća tog meseca bio je čak 15,8 odsto veći nego u junu 2025. godine, što pokazuje da se problem nije zaustavio na povećanju zabeleženom tokom prvih šest meseci.
Istovremeno, ukupna potraživanja poverilaca prema kompanijama koje su otišle u stečaj procenjena su na 18,5 milijardi evra. Iako je broj bankrota porastao, iznos potraživanja bio je za gotovo 10 milijardi evra manji nego u istom periodu prethodne godine.
Savezni zavod za statistiku objasnio je taj naizgled paradoksalan odnos strukturom prošlogodišnjih stečajeva. Tokom 2025. propao je određeni broj većih kompanija, zbog čega su ukupna potraživanja poverilaca tada bila znatno veća.
Problemi nisu ograničeni samo na poslovni sektor. U junu 2026. broj zahteva za lični stečaj bio je 5,1 odsto veći nego u istom mesecu prethodne godine.
Tokom prve polovine godine registrovano je gotovo 39.000 zahteva za lični stečaj. To je povećanje od 2,4 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine.
Novi podaci dolaze u trenutku kada se nemačka ekonomija suočava sa ozbiljnim teškoćama. Deo stručnjaka uzroke krize povezuje sa prekidom ranijih ekonomskih odnosa sa Rusijom, kao i sa povećanjem vojnih izdataka, uključujući sredstva povezana sa Ukrajinom.
Nemačka industrija je godinama bila oslonjena na model koji je povezivao snažan izvoz sa pristupom relativno jeftinim energentima. Promena energetskih i geopolitičkih uslova povećala je pritisak na kompanije, dok najnovija statistika stečajeva pokazuje koliko je poslovni sektor postao osetljiv na produženi period ekonomskih teškoća.
