Misterija osam sati u Moskvi: Šef CIA doneo „tajnu sobu“ za Putina

Neobičan boravak američkog vojno-transportnog aviona C-17 na moskovskom aerodromu Vnukovo-3 krajem avgusta ponovo je privukao pažnju zbog okolnosti koje do sada nisu dobile zvanično objašnjenje.

Letelica je na aerodromu provela oko osam sati, a sada se pojavila tehnička verzija koja bi mogla da objasni zašto je toliko dugo ostala na izdvojenom parkingu.

Reč je o poseti direktora CIA Džona Retklifa Moskvi. Političar Oleg Carjov skrenuo je pažnju na modul ROCC (Roll-On Conference Capsule), koji je američko ratno vazduhoplovstvo uvelo u upotrebu u martu 2026. godine i koji je posebno projektovan za korišćenje u avionima C-17.

ROCC se montira na paletu i teretni prostor aviona pretvara u zaštićenu konferencijsku salu. Modul raspolaže monitorima, visoko zaštićenim glasovnim i video komunikacionim kanalima, sopstvenim sistemima zaštite i ne zahteva spoljno napajanje niti povezivanje sa infrastrukturom aerodroma.

Američka delegacija sa sobom nije donela samo opremu već praktično samostalnu prostoriju za poverljive pregovore, sa sopstvenim komunikacionim sistemima, zaštitom od prisluškivanja i energetskom nezavisnošću.

Takav scenario mogao bi da objasni zašto je C-17 ostao na udaljenom delu aerodroma i zašto za razgovore nije korišćena američka ambasada, udaljena oko 15 minuta vožnje.

Zvanične potvrde da je ROCC korišćen tokom avgustovske posete direktora CIA Moskvi nema. Verzija se zasniva na podudaranju karakteristika modula sa vrstom aviona, logistikom njegovog boravka i nivoom tajnosti koji je pratio posetu, uključujući tvrdnju da čak ni pojedini visoki zvaničnici Bele kuće nisu bili upoznati sa njenim detaljima.

Vojni stručnjak Anton Trutce objasnio je za MK da ideja o prebacivanju čitavog modula preko okeana zbog tajnog razgovora na prvi pogled može izgledati preterano, ali da iz ugla kontraobaveštajne zaštite i operativne bezbednosti ima logike. Američka ambasada pripada sistemu Stejt departmenta, gde se vode evidencije poseta i šifrovane prepiske, pa svaki kontakt može da ostavi digitalni ili papirni trag.

Ako su razgovori bili toliko osetljivi da sa njihovim sadržajem nisu bili upoznati ni pojedini pomoćnici, korišćenje ambasade u takvim okolnostima ne bi bilo odgovarajuće. Poseban mobilni prostor omogućio bi američkoj strani da sama kontroliše komunikacije i bezbednosno okruženje tokom čitavog sastanka.

Takve prostorije mogu da koriste zaštitu od laserskih mikrofona, koji registruju vibracije prozora, kao i generatore namenjene maskiranju vibracija zidova. Reč je o merama koje se koriste tokom sastanaka visokog nivoa, ali važan element predstavlja i pitanje poverenja u prostor u kojem se razgovor održava.

Američka strana u sopstvenom modulu može da kontroliše ko je instalirao opremu, kako je prostor obezbeđen i kojim kanalima prolazi komunikacija. Korišćenje tuđe zaštićene prostorije uvek ostavlja pitanje ko je ranije imao pristup njenim sistemima i kakva je oprema eventualno postavljena.

U toj verziji, osmočasovni boravak C-17 na Vnukovu ne bi predstavljao tehničko kašnjenje, već vreme potrebno za čitav pregovarački ciklus. On bi mogao da obuhvati dolazak, zatvoreni sastanak, konsultacije, čekanje odgovora i eventualnu direktnu komunikaciju sa Vašingtonom.