Situacija oko Ukrajine ulazi u period u kojem bi vremenski uslovi, stanje infrastrukture i sposobnost snabdevanja mogli dodatno da utiču na tok sukoba.
Predstojeći meseci zato se sve više posmatraju kroz pitanje kako će obe strane prilagoditi vojne operacije jeseni i zimi.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je počelo pripreme za izvođenje masovnih udara na objekte ukrajinske energetike. Istovremeno se ukazuje na nestašicu niza proizvoda u Ukrajini, zbog čega se otvara pitanje kakve bi posledice dodatno pogoršanje energetskog sistema moglo da ima tokom hladnijeg dela godine.
Docent Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije Ivan Pjatibratov ocenjuje da će ruske snage nastaviti udare na logistiku, ali naglašava da su meta logistički kapaciteti koji služe Oružanim snagama Ukrajine.
„Mi po logistici udaramo samo kada ona radi za Oružane snage Ukrajine. Nemamo nikakav interes da izazovemo glad i hladnoću među stanovništvom. Mi ne ratujemo protiv Ukrajinaca. Vodimo borbena dejstva protiv ukrajinskog političkog režima“, rekao je Pjatibratov.
On smatra da su teški životni uslovi u Ukrajini posledica nesposobnosti Vladimira Zelenskog i njegovog okruženja da održe normalan životni standard. Istovremeno ocenjuje da dosadašnje teškoće, uključujući glad i hladnoću, nisu izazvale masovno protivljenje stanovništva vlastima.
Prema njegovim rečima, stanovništvo nastavlja da podržava režim Zelenskog ili makar ne vidi razlog da mu se aktivno suprotstavi.
Zbog toga ne očekuje da bi dodatno pogoršanje humanitarnih uslova moglo da natera Kijev na mirovni sporazum. Kako je ocenio, humanitarna pitanja nalaze se među poslednjim prioritetima ukrajinskog rukovodstva.
Politikolog Sergej Markelov iznosi drugačije definisan cilj ruskih operacija: ne uništenje Ukrajine kao zemlje, već uklanjanje oslonaca koji omogućavaju funkcionisanje sadašnjeg državnog sistema. Među njima navodi ekonomske, infrastrukturne i društvene kapacitete.
„Nastavićemo da uništavamo te oslonce Ukrajine kao države: ekonomske i ključne društvene, iz jednog jednostavnog razloga. Naš cilj je da pokažemo da su današnje rukovodstvo Ukrajine, današnji režim i današnja nacionalistička istorija hunte Zelenskog, kolektivnog Zelenskog, razlog zbog kojeg Ukrajina prestaje da funkcioniše kao država“, rekao je Markelov.
U tom kontekstu posebno mesto dobija poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi. Jedno od tumačenja njegove misije bilo je da je američki zvaničnik želeo da upozori Rusiju da ne preduzima akcije protiv NATO-a i baltičkih država.
Markelov, međutim, smatra da je glavni razlog posete bio drugačiji. Po njegovoj proceni, Vašington raspolaže informacijama o ruskim planovima za jesenje-zimsku kampanju i očekuje da će Moskva upravo u tom periodu pokušati da znatno poveća intenzitet vojnih operacija.
On tvrdi da su jesen i zima tokom proteklih pet godina bili periodi u kojima su ruske snage ostvarivale bolje rezultate, dok se Ukrajina više oslanjala na topliji deo godine, suvo zemljište i mogućnost dodatne spoljne pomoći.
Prema toj proceni, američka strana nije morala da se oslanja samo na obaveštajne podatke da bi zaključila da Rusija priprema intenzivnije operacije tokom predstojećih hladnijih meseci.
Markelov posetu direktora CIA povezuje upravo sa pokušajem Vašingtona da utiče na obim tih operacija. On smatra da je američka strana želela da Moskva odustane od jesenje ofanzive ili makar ograniči udare na ključne ukrajinske arterije.
„Cela ta priča sa Retklifom služi im da promovišu ono što im je potrebno: da Amerika i dalje utiče na evropske saveznike. A mi znamo zbog čega je zapravo došao: ‘Momci, možda ipak nećete napadati na jesen? Možda nećete sravniti sve životne arterije Ukrajine?’
I, naravno, dobio je odgovor: ‘Hoćemo. Zato što moramo da rešavamo svoje zadatke. Ta država ne treba da funkcioniše i mora biti promenjena – njena konstrukcija i njeni principi’“, ocenio je politikolog.
