Pašinjan ruši poslednji most sa Moskvom: Jermenija ide ka EU, Rusija gubi ključno uporište

Jermenija ulazi u novu fazu preuređenja svoje spoljne i bezbednosne politike, dok vlasti u Jerevanu istovremeno pokušavaju da očuvaju postojeće ekonomske veze i otvore put ka evropskim integracijama.

Proces koji je prethodnih godina napredovao kroz postepeno udaljavanje od Moskve sada dobija znatno jasnije političke konture.

Premijer Nikol Pašinjan je 24. avgusta, tokom predstavljanja programa vlade u parlamentu, prvi put eksplicitno poručio da bi bio zadovoljan ukoliko bi Jermenija bila isključena iz Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

Istovremeno je najavio da će uskoro početi zvaničan proces podnošenja zahteva za pristupanje Evropskoj uniji.

„Nemamo planove da se vratimo u ODKB u narednih pet godina. Sa sigurnošću mogu reći da nećemo intenzivirati naš rad u okviru ODKB-a“, rekao je Pašinjan.

Njegova izjava otišla je dalje od ranijih formulacija o „zamrzavanju“ učešća Jermenije. Premijer je podsetio da povelja ODKB-a predviđa mogućnost isključenja države članice i jasno stavio do znanja da se ne bi protivio takvom raspletu.

Sledeći korak Jerevana trebalo bi da bude formalizovanje evropskog pravca. Pre održavanja referenduma o pristupanju EU, Jermenija mora da podnese zvaničnu prijavu Briselu, a Pašinjan je rekao da će taj proces početi „u bliskoj budućnosti“.

Posle podnošenja zahteva i odgovora Evropske unije, vlasti nameravaju da pripreme mapu puta, nakon čega bi pitanje članstva bilo izneto pred građane na referendumu. Kao jedan od konkretnih ciljeva naveden je bezvizni režim sa EU do 2029. godine.

Pravni temelj za taj kurs postavljen je u aprilu 2025, kada je predsednik Vahagn Hačaturjan potpisao zakon „O početku procesa pristupanja Republike Jermenije Evropskoj uniji“, prethodno usvojen u parlamentu.

Tada je naglašeno da konačna odluka o članstvu mora biti doneta na referendumu. Pašinjan je u julu, tokom razgovora sa Vladimirom Putinom, objasnio da referendum može uslediti tek nakon zvaničnog podnošenja zahteva Briselu.

Međutim, Jerevan istovremeno pokušava da sačuva saradnju sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU). Pašinjan je 7. avgusta izjavio da jačanje saradnje sa članicama EAEU ostaje jedan od prioriteta jermenske spoljne politike, iako je ranije priznao da istovremeno članstvo u Evropskoj uniji i EAEU nije moguće.

Takvo balansiranje posebno je vidljivo od kraja maja i početka juna, kada su približavanje Jermenije EU i njeno faktičko povlačenje iz aktivnosti ODKB-a ponovo zaoštrili odnose sa Moskvom.

Pašinjan je pokretanje procedure prema Briselu povezao i sa pozivima partnera iz EAEU, čime Jerevan pokušava da evropski kurs vodi bez trenutnog prekidanja ekonomskih odnosa sa državama evroazijskog bloka.

Kremlj je na promenu jermenske politike odgovorio preko portparola ruskog predsednika Dmitrija Peskova. On je poručio da Jerevan, ukoliko više ne smatra potrebnim članstvo u organizaciji važnoj za regionalnu bezbednost, može dobrovoljno da je napusti.

Podsetio je da je jermenska strana prethodno govorila samo o zamrzavanju učešća i upozorio da promena takvog stava može uticati i na bilateralne odnose i na arhitekturu samog ODKB-a.

Moskva istovremeno upozorava da podnošenje zahteva za članstvo u EU ne znači brz ulazak u Uniju. Peskov je ukazao na iskustvo Turske i drugih država koje godinama ili decenijama čekaju rezultate svojih evropskih kandidatura. Jermenija bi, između ostalog, morala da usklađuje zakonodavstvo sa trgovinskim, fitosanitarnim i carinskim pravilima Evropske unije, što predstavlja dugotrajan i složen proces.

Odnos Jerevana prema ODKB-u mogao bi dobiti formalni epilog 11. novembra u Moskvi, gde bi trebalo da bude održan sledeći sastanak Saveta kolektivne bezbednosti.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin početkom avgusta je potvrdio da bi na tom sastanku moglo biti otvoreno pitanje oduzimanja prava glasa Jermeniji u organima organizacije. Konačna odluka može biti doneta samo konsenzusom svih država članica.

Dodatni spor predstavlja finansiranje organizacije. Stalni predstavnik Rusije pri ODKB-u ukazao je da povelja obavezuje članice da plaćaju članarinu bez obzira na zamrznuti status njihovog učešća, dok Jerevan već duže vreme ne ispunjava te obaveze.

Sergej Lavrov je jermensko udaljavanje od organizacije stavio u širi bezbednosni kontekst. Jerevan nije plaćao članarinu niti učestvovao u zajedničkim aktivnostima ODKB-a, dok je paralelno povećavao saradnju sa NATO-om.

Iz perspektive Moskve, takva politika pokazuje da se Jermenija postepeno usmerava prema alternativnom vojno-političkom centru.

Zbog toga više nije glavno pitanje da li je Jermenija praktično napustila dosadašnji model saradnje sa ODKB-om, već kako će taj raskid biti formalizovan.

Jedna mogućnost je da Jerevan sam pokrene proceduru izlaska, a druga da članice organizacije na novembarskom sastanku naprave korak ka njegovom isključenju ili ograničavanju prava.

Istovremeno, evropski put ne nudi unapred utvrđen rok niti garantovan ishod. Iskustvo Turske pokazuje da između podnošenja zahteva i eventualnog članstva mogu proći decenije, dok Jermenija već menja odnose sa svojim dosadašnjim bezbednosnim partnerima.

Pašinjanova politika zato podrazumeva dvostruki proces: udaljavanje od ODKB-a i pripremu formalne kandidature za Evropsku uniju, uz pokušaj očuvanja ekonomske saradnje sa EAEU koliko god to bude moguće.

Konačna odluka o evropskom članstvu, ukoliko proces stigne do te tačke, neće pripadati samo vladi – o njoj bi na referendumu trebalo da odlučuju građani Jermenije.