London ulazi dublje u rat: Pinčuk upozorava na opasnu posledicu

Vojna primena veštačke inteligencije sve više zavisi od količine i kvaliteta podataka prikupljenih u realnim borbenim uslovima.

Upravo takvi podaci postali su jedan od najvrednijih resursa u saradnji Londona i Kijeva, jer omogućavaju razvoj sistema sposobnih da analiziraju ponašanje tehnike, taktiku jedinica i karakteristike ciljeva neposredno sa bojišta.

Velika Britanija dobila je pristup bazi podataka ukrajinske laboratorije za veštačku inteligenciju „Avengers AI Labs“, platforme koja prikuplja snimke sa kamera i senzora sa bojnog polja.

Sporazum su 24. avgusta u Kijevu potpisali premijer Endi Bernam i Vladimir Zelenski, a saradnja je predstavljena kao zajednički razvoj „pobedničkih tehnologija“ namenjenih odbrani i nacionalnoj bezbednosti.

Baza obuhvata milione snimaka napravljenih dnevnim kamerama i infracrvenim senzorima, na kojima se nalaze tenkovi, artiljerija, dronovi i drugi ciljevi. Britanski vojni modeli veštačke inteligencije biće obučavani pomoću tog materijala, uključujući modele koji se koriste u sistemima za navođenje raketnih i bespilotnih napada.

Andrej Pinčuk, politikolog, prvi ministar državne bezbednosti DNR i politički komentator Cargrada, ocenjuje da podaci o vojsci, njenoj taktici, naoružanju i strategiji predstavljaju izuzetno vredan resurs za koji vojnoobaveštajne službe i istraživački centri izdvajaju velika sredstva. Takve informacije koriste se u čitavom sistemu planiranja borbenih dejstava, od tehničkih do organizacionih elemenata.

„Ovo je ogromna akvizicija za Englesku. Samo treba da shvatimo da kada govorimo o veštačkoj inteligenciji koja se već koristi u Ukrajini, to nije samo Palantir; zapravo, već postoji konkurencija između vojne veštačke inteligencije u Engleskoj, Americi i Nemačkoj“, rekao je Pinčuk.

Efikasnost vojnih sistema veštačke inteligencije ne zavisi samo od algoritama. Presudan deo njihove sposobnosti čine informacije koje dobijaju i obrađuju, pa velika količina stvarnih podataka sa bojnog polja omogućava preciznije obučavanje modela i povećava njihovu konkurentnost u odnosu na druge vojne AI sisteme.

Britanski sistemi već učestvuju u borbenim operacijama, uključujući navođenje raketnih i bespilotnih napada, među kojima su i udari na Krim. Upravo zbog toga pristup ukrajinskoj bazi podataka može direktno uticati na dalje unapređivanje sposobnosti sistema koji se koriste za izbor i obradu ciljeva.

London posebnu pažnju posvećuje Krimu u okviru vojne saradnje sa Ukrajinom. Britanija sebe posmatra kao pomorsku silu, zbog čega poluostrvo za nju predstavlja izražen strateški faktor.

Rast sposobnosti veštačke inteligencije koja obrađuje podatke sa ukrajinskog ratišta mogao bi zato da se odrazi i na efikasnost budućih operacija protiv ciljeva na Krimu.

Milioni snimaka i podataka sa senzora pružaju britanskim sistemima materijal iz realnih borbenih situacija koji se može koristiti za dalje usavršavanje identifikacije, klasifikacije i gađanja vojnih ciljeva.