Predstavnici Vlade Srbije, reprezentativnih sindikata i Unije poslodavaca Srbije počinju pregovore o minimalnoj ceni rada za narednu godinu, ali nijedna strana uoči prvog sastanka nije izašla sa konkretnim predlogom.
Sindikati čekaju plan države, dok poslodavci žele da najpre čuju računicu Ministarstva finansija.
Kako piše Zlatica Radović za RT, Savez samostalnih sindikata Srbije još nije utvrdio platformu sa iznosom povećanja koji će tražiti, jer očekuje da Vlada prva predstavi svoj plan.
Iz Unije poslodavaca Srbije najavljeno je da će učesnici pregovora izneti svoje analize, pri čemu je za poslodavce posebno važan predlog Ministarstva finansija.
Državni zvaničnici ranije su najavljivali da bi minimalna zarada u Srbiji do kraja 2027. godine mogla da dostigne 650 evra. Sindikati procenjuju da je realnije da se taj nivo dostigne 2028. godine, a sada očekuju da će Vlada ponuditi minimalac od 600 evra. O tom iznosu izjasniće se tek kada dobiju zvaničnu ponudu.
Socijalno-ekonomski savet ima zakonski rok do 15. septembra da postigne dogovor o minimalcu koji će se primenjivati od januara. Ukoliko sporazuma ne bude, minimalnu cenu rada utvrdiće Vlada Srbije, što se najčešće događalo i prethodnih godina.
Minimalna zarada je u prethodnom periodu povećavana nekoliko puta. U januaru 2025. porasla je za 13,7 odsto, a zatim je u oktobru iste godine, na zahtev sindikata, usledilo vanredno povećanje od još 9,4 odsto, čime je minimalac dostigao oko 500 evra. Od januara ove godine povećan je za dodatnih 10,1 odsto, na približno 550 evra.
Član pregovaračkog tima Saveza samostalnih sindikata Srbije Dragan Todorović najavio je da će sindikalna strana insistirati na dvocifrenom povećanju, uz obrazloženje da ekonomski pokazatelji potvrđuju da za takav rast postoji prostor.
„Povećanje mora da bude dvocifreno kako bi mogla da se ispuni najava da prosečna plata 2027. godine dostigne 1.400 evra, a minimalna zarada bude 640 evra“, rekao je Todorović, prenosi Tanjug.
Zahtevi sindikata neće se odnositi samo na minimalac. Todorović je najavio i insistiranje na povećanju plata u čitavom javnom sektoru. Stav sindikalne strane je da rast ostalih zarada treba najmanje da prati procenat povećanja minimalne zarade kako bi se sprečila kompresija plata, odnosno smanjivanje razlike između najnižih i drugih zarada.
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je početkom avgusta da minimalna zarada trenutno iznosi 65.554 dinara, odnosno 551 evro. Prema njegovim rečima, minimalna zarada je prvi put dostigla nivo kojim je pokrivena minimalna potrošačka korpa u Srbiji.
Poslodavci, međutim, upozoravaju da prethodna povećanja nisu imala iste posledice za sve delove privrede. Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije rekla je da su prošlogodišnja dva povećanja ostavila posledice na pojedine kompanije i da je u nekim slučajevima došlo do zatvaranja firmi i otpuštanja zaposlenih.
Mogućnost privrede da podnese novo povećanje minimalca, prema njenim rečima, značajno se razlikuje između razvijenijih i manje razvijenih delova zemlje, kao i između malih preduzeća i velikih kompanija. Zbog toga će poslodavci ponovo tražiti smanjenje opterećenja zarada, ocenjujući da su troškovi rada i dalje visoki.
Pavlović je podsetila da je prošle godine postignut dogovor prema kojem je neoporezivi deo zarade povećan u istom procentu kao minimalna cena rada. Time je, kako je ocenila, država preuzela značajan deo tereta povećanja minimalca i olakšala poslovanje privrednicima.
Spor oko stvarnih posledica rasta minimalne zarade dodatno je zaoštren nakon što je nekoliko kompanija od početka godine najavilo zatvaranje pogona. Pojedini domaći i strani investitori kao jedan od razloga navodili su „drastično povećanje minimalnih zarada“.
Predstavnici privrede tvrde da je rast plata, zajedno sa poskupljenjem energenata, većim troškovima nabavke, drugim opterećenjima i globalnom neizvesnošću, doprineo smanjenju profita i padu proizvodnje u pojedinim fabrikama. Sindikati odbacuju takvo obrazloženje i tvrde da pojedini investitori odlaze prvenstveno zato što su im istekle državne subvencije.
Sindikalna računica pokazuje da povećanje minimalca od 9,4 odsto nije moglo samo po sebi da bude presudan razlog za zatvaranje pogona.
Rast zarade od oko 4.000 dinara, nakon povećanja neoporezivog dela koje je obezbedila država, prema njihovoj proceni predstavljao je stvarno dodatno opterećenje poslodavca od približno 2.000 do 2.500 dinara po zaposlenom. Sindikati smatraju da takav iznos nije dovoljno veliki da bi opravdao zatvaranje fabrike.
Poređenje sa drugim evropskim državama pokazuje da Srbija i dalje pripada grupi zemalja sa nižim minimalnim zaradama. Prema podacima Eurostata, u prvom polugodištu prošle godine Srbija je imala bruto minimalnu zaradu od 619 evra. Niži iznosi zabeleženi su u Ukrajini, gde je minimalac bio 182 evra, Moldaviji sa 285, Albaniji sa 408, Severnoj Makedoniji sa 542 i Bugarskoj sa 551 evrom.
U prvoj polovini ove godine bruto minimalna zarada u Srbiji dostigla je 744 evra. Među zemljama sa nižim iznosom tada su se našle i Crna Gora sa 670 evra i Turska sa 654 evra.
