Kim Dotkom u razgovoru sa Takerom Karlsonom: Amerika ide ka slomu, Rusija će pobediti, a najveća opasnost tek dolazi

Razgovor Kim Dotkoma i američkog novinara Takera Karlsona, objavljen na Karlsonovoj platformi, otvorio je niz tema koje se kreću od masovnog digitalnog nadzora i veštačke inteligencije do rata u Ukrajini, Bliskog istoka i budućnosti američke globalne uloge.

Tokom intervjua, osnivač nekadašnjeg servisa Megaupload izneo je niz oštrih tvrdnji o radu američkih institucija, tehnoloških kompanija i međunarodnim odnosima, uz procene o mogućem razvoju globalne bezbednosne situacije.

Dotkom je ocenio da građani Novog Zelanda, Sjedinjenih Država i drugih zemalja praktično više nemaju privatnost, tvrdeći da vlasti raspolažu sistemima koji prikupljaju telefonske pozive, video-pozive i druge oblike digitalne komunikacije.

Prema njegovim rečima, cilj takvog nadzora nije samo prikupljanje podataka već i izrada detaljnih profila građana koji se, kako tvrdi, mogu koristiti za politički uticaj, uključujući oblikovanje javnog mnjenja u korist pojedinih politika ili ratova.

Na pitanje postoji li način da se očuva privatnost, Dotkom je odgovorio da je jedino rešenje potpuno isključivanje sa interneta. Ocenio je da korisnici moraju polaziti od pretpostavke da se svaka njihova aktivnost prati, dok je za američku vladu rekao da ima snažan uticaj na tehnološku infrastrukturu, zbog čega, prema njegovom mišljenju, ne postoji digitalni uređaj koji omogućava potpuno bezbednu komunikaciju.

Govoreći o sopstvenom slučaju, Dotkom je podsetio da je protiv njega 2012. godine pokrenut postupak u SAD. Ispričao je da je, prema njegovom uverenju, stvarni razlog bio finansijska podrška Vikiliksu i Džulijanu Asanžu nakon objavljivanja snimka “Collateral Murder”.

Naveo je da je kasnije optužen za kršenje autorskih prava zbog sadržaja koji su korisnici postavljali na njegov servis, kao i da je optužnica uključivala i primenu američkog zakona RICO. Rekao je da mu je, prema optužbama, pretila kazna od ukupno 186 godina zatvora i da se i dalje bori protiv izručenja SAD, uprkos tome što je u međuvremenu pretrpeo moždani udar.

Dotkom je rekao da je dok je vodio kompaniju Mega razvio sistem šifrovane komunikacije, ali da više nema poverenja u sadašnje rukovodstvo te kompanije. Istakao je da bi, po njegovom mišljenju, svaka kompanija koja bi ponudila potpuno bezbedan uređaj za komunikaciju bila primorana da vlastima omogući pristup podacima ili bi se suočila sa zatvorskim kaznama.

Govoreći o aplikacijama za razmenu poruka, Dotkom je tvrdio da nijedna široko korišćena platforma, uključujući Signal, WhatsApp i iMessage, nije bezbedna. Posebno je za Signal rekao da nije siguran za poverljivu komunikaciju i zaključio da ne bi preporučio nijedan digitalni komunikacioni alat kao potpuno pouzdan.

Veliku pažnju posvetio je razvoju veštačke inteligencije. Ocenio je da će AI, prema njegovom mišljenju, imati pristup ogromnim bazama podataka prikupljenim kroz programe nadzora i da će zbog toga moći da raspolaže informacijama o gotovo svakom pojedincu.

Tvrdio je i da američki sistemi svakodnevno prikupljaju oko 10 petabajta podataka, zbog čega se grade veliki centri za obradu podataka.

Dotkom je takođe tvrdio da je administracija Baraka Obame legalizovala propagandno delovanje prema američkim građanima i ocenio da veliki mediji učestvuju u oblikovanju javnog mnjenja. Ipak, pozdravio je postojanje nezavisnih medija poput Karlsonove platforme, uz procenu da bi i oni mogli da budu izloženi pritiscima u budućnosti.

Na pitanje koja država danas pruža najveći stepen političkih sloboda, Dotkom je izdvojio Švajcarsku zbog sistema direktne demokratije.

Rekao je da sa svojom partijom Freedom Party želi da sličan model uvede na Novom Zelandu, ocenjujući da političari prvenstveno vode računa o sopstvenim interesima, dok direktna demokratija, prema njegovom mišljenju, predstavlja bolje rešenje.

Govoreći o međunarodnim odnosima, Dotkom je ocenio da Sjedinjene Države pokušavaju da očuvaju unipolarni svetski poredak, ali da ih ogromni javni dug vodi ka ekonomskom padu. Procenio je da će svet zbog toga u narednim godinama ući u period finanskih i geopolitičkih potresa.

Kada je reč o ratu u Ukrajini, Dotkom je rekao da očekuje pobedu Rusije na bojnom polju i da ne veruje u političko rešenje sukoba. Dodao je da će se, prema njegovoj proceni, napadi na Rusiju nastaviti još godinama i da bi Moskva trebalo da se priprema za širi sukob.

Kasnije u razgovoru izrazio je uverenje da bi direktan sukob između NATO-a i Rusije mogao da izbije, uz tvrdnju da bi Rusija u takvom scenariju odnela pobedu jer, kako je rekao, Evropa nema dovoljno snažne oružane snage.

Objašnjavajući razloge zbog kojih Zapad, prema njegovom mišljenju, nastavlja sukob sa Rusijom, Dotkom je tvrdio da bi ozbiljan pad američke ekonomije imao posledice po evropske finansijske institucije i kompanije zbog njihove povezanosti sa američkim tržištem i dugom, zbog čega, kako smatra, evropske države nastoje da spreče slabljenje SAD.

Govoreći o Bliskom istoku, Dotkom je procenio da će Iran izaći kao pobednik iz sukoba jer, prema njegovom mišljenju, SAD nemaju kapacitete za kopnenu invaziju. Smatra da bi to dovelo do američkog povlačenja iz regiona. Kao jedino dugoročno rešenje za političku krizu u SAD ponovo je naveo uvođenje direktne demokratije.

Na pitanje o elektronskom glasanju, Dotkom je rekao da nema poverenja u elektronske glasačke mašine jer smatra da se njima može manipulisati.

Takođe je izrazio bojazan da bi američki javni dug, koji je procenio na 39 biliona dolara, mogao da izazove ozbiljne globalne posledice i izneo procenu da postoji rizik od upotrebe nuklearnog oružja, navodeći da smatra kako bi prve takve poteze mogle da povuku Sjedinjene Države protiv Irana, a potom i Rusije i Kine.

Dotkom je rekao da se zbog takvih procena godinama ranije preselio na Novi Zeland zajedno sa porodicom, smatrajući da je ta zemlja udaljena od mogućih glavnih žarišta globalnog sukoba. Istakao je da ne može da proceni kada bi se takav scenario mogao ostvariti, ali da veruje da opasnost postoji.

Govoreći o Izraelu, tvrdio je da je ta država razvila sopstveni nuklearni program zahvaljujući tehnologiji pribavljenoj iz SAD i ocenio da bi upravo Izrael, prema njegovom mišljenju, trebalo prvi da odustane od nuklearnog naoružanja.

U nastavku razgovora ponovio je tvrdnju da je Džulijan Asanž postao meta američkih vlasti zato što je objavljivao poverljive informacije koje su, kako smatra, ometale planove takozvane “duboke države”.

Komentarišući američku politiku, Dotkom je izneo niz oštrih kritika na račun Donalda Trampa. Rekao je da ne veruje njegovim izjavama, ocenio da Tramp želi da ostavi istorijski trag i izrazio bojazan da bi zbog njegovog karaktera mogao da poveća rizik od nuklearnog sukoba. Kao način da se takav razvoj događaja spreči naveo je političke promene u Sjedinjenim Državama.

Na kraju razgovora Dotkom je rekao da budućnost Evrope vidi u normalizaciji odnosa sa Rusijom i većoj političkoj samostalnosti u odnosu na Vašington.

Za predsednika Rusije Vladimira Putina naveo je da, prema njegovoj proceni, zbog podrške većoj od 80 odsto nema neposrednih razloga za zabrinutost kada je reč o njegovoj političkoj poziciji.

Govoreći o sopstvenom pravnom slučaju, rekao je da se protiv izručenja SAD i dalje bori isključivo kroz sudski proces i rad svojih advokata.