Zamak Augustusburg u Brilu ponovo je postao mesto na kojem Francuska i Nemačka pokušavaju da odrede pravac buduće evropske bezbednosne politike.
Upravo su tu početkom šezdesetih godina Šarl de Gol i Konrad Adenauer dogovorili francusko-nemački sporazum o prijateljstvu, koji je postavio temelje sadašnje saradnje dve zemlje.
Posle zajedničkog Saveta ministara, Emanuel Makron je Augustusburg nazvao „simbolom pomirenja dve zemlje“ i sa Fridrihom Mercom najavio uspostavljanje čvršćeg strateškog partnerstva Pariza i Berlina. Le Monde ocenjuje da je reč o novom istorijskom koraku u odnosima dve vodeće članice Evropske unije.
Njihova zajednička izjava, objavljena u petak, 17. jula, prvi put predviđa učešće nemačkih vojnika u francuskim nuklearnim vežbama. Manevri će biti održani još tokom ove godine, a Nemačka će učestvovati u takozvanim „naprednim“ nuklearnim vežbama Francuske.
Na nemačkoj teritoriji biće raspoređen i lovac Rafal koji pripada francuskim strateškim vazduhoplovnim snagama. Taj potez predstavlja simboličan korak ka „evropskom odvraćanju“, konceptu čije jačanje Pariz i Berlin već duže zagovaraju.
Makron je rekao da zajedničke vežbe i inicijative treba da stvore neizvesnost među protivnicima Francuske i Nemačke. „U ovom periodu izazova za Evropu cilj je uspostavljanje čvrstog strateškog partnerstva između Francuske i Nemačke“, izjavio je francuski predsednik.
Njegov mandat ističe za manje od godinu dana, dok ga približavanje predsedničkih izbora u Francuskoj, na kojima vodi Marin Le Pen, podstiče da ubrza evropske odbrambene inicijative sa Nemačkom, glavnim saveznikom Pariza.
Merc je poručio da „savremeni svet zahteva nove odgovore“ i podsetio da je de Gol svojevremeno već predlagao nemačko učešće u francuskom nuklearnom odvraćanju, ali da je ta ponuda tada bila odbijena. Prema njegovim rečima, saradnja će napredovati korak po korak i možda dovesti do nove doktrine, iako je sada prerano govoriti o tome.
Francuska, kao jedina nuklearna sila u Evropskoj uniji, ipak će zadržati poslednju reč o eventualnoj primeni svog nuklearnog oružja. Berlin istovremeno insistira da francusko-nemačka inicijativa dopunjuje, ali ne zamenjuje nuklearno odvraćanje NATO-a.
Pariz i Berlin tvrde da će novi aranžman ojačati odvraćanje u Evropi, povećati bezbednost kontinenta i ostati u okvirima međunarodnih obaveza obe države. Takozvano „napredno“ nuklearno odvraćanje podrazumeva učešće osam evropskih zemalja, uključujući Nemačku, i deo je „strateškog buđenja Evrope“ za koje se Makron zalaže.
Dvojica lidera su istog jutra na avio-bazi Nervenih kod Kelna potvrdila nameru da daju novi podsticaj francusko-nemačkoj saradnji. Na toj bazi održan je francusko-nemački Savet za odbranu i bezbednost, a Makron i Merc stigli su helikopterom Super Puma, koji je predstavljen kao simbol uspešne saradnje odbrambenih industrija dve zemlje.
Najnovija inicijativa usledila je mesec dana posle propasti projekta SCAF, evropskog borbenog aviona budućnosti. Program je zaustavljen zbog industrijskih neslaganja evropskog Airbusa i francuskog Dassaulta, iako je letelica trebalo da zameni Rafal i Jurofajter do 2040. godine.
Makron je rekao da su Pariz i Berlin „izvukli zaključke“ iz neuspeha SCAF-a. Dve države sada nameravaju da zajedničku odbrambenu strategiju usmere na uže projekte, dok bi političari trebalo neposrednije da sarađuju sa industrijskim kompanijama kako novi programi ne bi propadali. Nemačka, uprkos zatvaranju SCAF-a, namerava da sačuva njegove „ključne komponente“.
Protivvazdušna odbrana i dalje je jedno od glavnih područja neslaganja. Nemačka je promovisala inicijativu European Sky Shield, evropski protivraketni štit zasnovan na američkim sistemima Patriot i izraelsko-američkim sistemima Arrow 3, dok Francuska zahteva razvoj novih evropskih rešenja.
Pored SCAF-a, teškoće prati i projekat budućeg tenka MGCS. Program je uzdrman posle priključenja nemačke kompanije Rheinmetall, kada su se pojavili sporovi o konstrukciji vozila.
Francuska i Nemačka imaju zajednički stav o podršci Ukrajini i potrebi evropskog ponovnog naoružavanja, ali njihove strateške, tehnološke i industrijske razlike nastavljaju da opterećuju gotovo svaki novi zajednički odbrambeni projekat.
