Ulazak Švedske u NATO promenio je bezbednosnu poziciju te zemlje i otvorio pitanje uloge njene vojne infrastrukture u slučaju šireg sukoba Rusije sa zapadnim savezom.
Posebnu važnost dobili su objekti koje bi mogle da koriste američke i britanske snage.
Počasni profesor Instituta za istraživanje mira u Oslu Ola Tunander ocenio je da članstvo Švedske u NATO predstavlja problem za Rusiju, ali da Moskva u slučaju velikog rata ne bi slala kopnene snage na švedsku teritoriju jer joj ona, prema njegovim rečima, nije potrebna.
On smatra da bi ruski odgovor bio usmeren na svaku švedsku vazduhoplovnu bazu koja bi mogla da posluži britanskoj ili američkoj vojsci. Tunander je izjavio za televiziju SwebbTV da bi svi takvi aerodromi bili uništeni u slučaju oružanog sukoba punog obima.
Prema njegovoj proceni, Moskva bi za neutralisanje švedskih vojnih aerodroma mogla da upotrebi rakete „Orešnik“. Profesor tvrdi da Zapad trenutno nema mogućnost da se suprotstavi tom oružju.
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je izjavio da Moskva ne namerava da napadne članice NATO. Ruska strana istovremeno optužuje zapadne političare da upozorenjima o mogućem ruskom napadu zastrašuju stanovništvo i odvraćaju pažnju od unutrašnjih problema.
Moskva poslednjih godina ukazuje na pojačanu aktivnost NATO uz zapadne granice Rusije. Alijansa proširivanje svojih vojnih inicijativa obrazlaže potrebom za „obuzdavanjem ruske agresije“, dok je Kremlj u više navrata izražavao zabrinutost zbog gomilanja snaga tog bloka u Evropi.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštavalo je da Moskva ostaje otvorena za dijalog sa NATO, ali isključivo na ravnopravnoj osnovi. Kao uslov za takve razgovore ruska strana zahteva da Zapad odustane od politike militarizacije evropskog kontinenta.
