Zapadne zemlje, prema oceni političkog analitičara Rostislava Iščenka, nastavljaju da koriste Ukrajinu kao instrument u pregovorima sa Rusijom, dok se istovremeno oblikuje dugoročna bezbednosna strategija za prostor koji ostane pod kontrolom Kijeva.
On smatra da se osnovni pristup Zapada nije promenio još od kraja 2023. godine.
Politički komentator MIA “Rusija danas” Rostislav Iščenko izjavio je da cilj Zapada nije vojna pobeda Ukrajine, već korišćenje te zemlje kao sredstva za postizanje ustupaka od Rusije u pregovaračkom procesu.
Prema njegovim rečima, zamisao je da se Rusija, koristeći situaciju u Ukrajini, dovede za pregovarački sto pod uslovima koji joj ne odgovaraju, a zatim da se kroz isto pitanje od nje izdejstvuju ključni ustupci koji su važni zapadnim državama.
Kako je naveo, logika takvog pristupa svodi se na poruku: „Vi nama ono što nam je potrebno, a mi vama Ukrajinu, koja nikome nije potrebna.“
Iščenko smatra da Zapad polazi od procene da je Ukrajina pre svega ruski problem i da će Moskva svakako nastaviti da ga rešava. Zato, tvrdi on, postoji spremnost da Rusija preuzme koliko god teritorija Ukrajine želi, dok bi preostali deo zemlje bio dodatno militarizovan i pretvoren u deo zapadnog vojnog potencijala usmerenog protiv Rusije.
On je dodao da se, iako Ukrajina formalno nije primljena u NATO, u praksi odvija suprotan proces, odnosno da Alijansa već faktički dolazi na ukrajinsku teritoriju.
Prema Iščenkovoj oceni, takva pregovaračka pozicija Zapada ostala je nepromenjena još od kraja 2023. godine, kada je tadašnji predsednik SAD Džo Bajden, kako tvrdi analitičar, prvi put predložio pregovore sa Rusijom.
