Skupština Srbije usvojila je novi Zakon o oružju i municiji kojim se uvode značajne promene u režimu nabavke, držanja i korišćenja oružja, uz nova pravila za civilna strelišta i strože uslove za vlasnike oružja.
Istovremeno su usvojene i izmene Krivičnog zakonika kojima su znatno pooštrene kazne za nedozvoljeno nošenje oružja.
Za Zakon o oružju i municiji glasalo je 130 poslanika, dok su 23 bila protiv. Jedna od najvažnijih novina jeste povećanje starosne granice za nabavku oružja za ličnu bezbednost sa 18 na 21 godinu.
Uvodi se i obavezno odobrenje za nabavljanje municije za oružje za ličnu bezbednost, uz ograničenje količine koju vlasnici mogu da kupe. Ovo ograničenje ne odnosi se na vlasnike sportskog i lovačkog oružja.
Novim zakonom restriktivnije je uređen režim davanja oružja na poslugu, izričito je zabranjena nabavka oružja na daljinu, a ukida se rok važenja oružnog lista. Preciznije su uređeni i uslovi pod kojima se oružje, njegovi osnovni delovi, oprema i municija drže i čuvaju, uz strože zahteve nego do sada.
Propisano je i da nadležni organ, u slučaju smrti vlasnika oružja, po službenoj dužnosti u najkraćem roku preuzme na čuvanje oružje i municiju. U obrazloženju se navodi da se time povećava bezbednost i olakšava položaj naslednicima.
Posebno su uređena pravila za rad civilnih strelišta. Njihovi korisnici mogu biti punoletna lica sa navršenih 18 godina koja poseduju važeću ličnu kartu ili putnu ispravu. Maloletnicima je zabranjeno korišćenje civilnih strelišta, osim ako su članovi sportskih streljačkih klubova.
Za maloletne članove sportskih streljačkih klubova propisana su posebna pravila. Oni mogu koristiti oružje isključivo na civilnim strelištima i pod nadzorom stručno osposobljenog lica koje ispunjava uslove predviđene propisima o sportu.
Deca mlađa od 14 godina mogu koristiti vazdušno oružje, dok maloletnici sa navršenih 14 godina mogu koristiti vazdušno oružje, vatreno oružje sa ivičnim paljenjem, kao i dugo vatreno oružje sa glatkom cevi.
Tokom korišćenja strelišta od strane maloletnika zabranjena je upotreba vatrenog oružja od strane drugih korisnika, osim drugih članova sportskih streljačkih klubova koji ispunjavaju propisane uslove.
U obrazloženju koje je Vlada Srbije dostavila uz zakon navodi se da je dosadašnji Zakon o oružju i municiji iz 2015. godine potrebno dodatno uskladiti sa aktuelnim pravnim tekovinama Evropske unije.
Istaknuto je i da je nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” 2023. godine, kada je maloletnik pucao iz očevih pištolja, sprovedena opsežna analiza postojećeg pravnog okvira radi definisanja novih zakonskih rešenja koja bi povećala bezbednost u oblasti nabavljanja i držanja oružja i municije, uz omogućavanje savesnim vlasnicima, pre svega sportistima i lovcima, da oružje koriste u skladu sa odobrenom namenom.
Zakonom su preciznije uređene pojedine oblasti, popunjene uočene pravne praznine i uvedeni novi pojmovi iz oblasti kontrole malog i lakog oružja. Kategorije oružja usklađene su sa terminologijom i definicijama iz direktiva Evropske unije.
U obrazloženju se navodi da donošenje ovog zakona predstavlja aktivnost u okviru Pregovaračkog poglavlja 24, kao i obavezu iz Reformske agende Republike Srbije za period 2024–2027, koju je Vlada usvojila u skladu sa Planom rasta za Zapadni Balkan u oktobru 2024. godine.
Ocenjuje se da će nova zakonska rešenja doprineti većoj bezbednosti građana, ispunjavanju obaveza prema direktivama Evropske unije i zajedničkoj borbi protiv nelegalnog nabavljanja i nošenja vatrenog oružja, zbog čega je zakon predložen i usvojen po hitnom postupku.
Poslanici su usvojili i izmene i dopune Krivičnog zakonika. Za njih je glasalo 129 poslanika, a njima su drastično povećane kazne za nedozvoljeno nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija. Za to krivično delo sada je propisana kazna zatvora od najmanje pet do 15 godina, što je ista kazna koja je predviđena i za ubistvo.
