Hazin: Amerika se suočava sa ekonomskom katastrofom, a tajni potez u Ormuzu ostavlja Evropu u potpunom šoku

Zasnovano na analizi aktuelnih globalnih političkih i ekonomskih kretanja izloženoj u video-snimku „Komentar na tekuće događaje od 9. jula 2026. godine“, čiji je autor poznati ruski ekonomski ekspert Mihail Hazin, geopolitička scena suočava se sa krupnim preuređivanjem strategija ključnih međunarodnih aktera.

Razgovor koji služi kao osnova ovog prikaza osvetljava događaje i ekonomske indikatore koji su bili direktno tempirani prema samitu NATO-a, održanom pre dva dana, odnosno sedmog jula.

Neposredno pre samita, zabeleženi su potezi koji se u analizi tumače kao deo šireg plana pritiska na Donalda Trampa. Kao primer, Hazin navodi situaciju sa navodnim privremenim priznavanjem i planom za obnavljanje članstva Olimpijskog komiteta Rusije u Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK).

Kako se ističe, Olimpijski komitet Rusije odbio je da sprovodi bilo kakve aktivnosti na teritoriji četiri otcepljene republike, što je, prema oceni autora, trebalo da posluži takozvanoj „partiji mira“ kao dokaz i poruka Trampu da u Rusiji postoje uticajne struje spremne na odstupanja i mirovne sporazume.

Uporedo sa tim, planirana masovna kampanja koja je trebalo da predstavi spremnost Rusije na povlačenje na kraju je izostala.

Glavni razlog za neuspeh tih planova leži u krahu strategije takozvane „nove Antante“, koju predvode Velika Britanija, Francuska i Nemačka pod idejnim vođstvom Londona i uz podršku briselske administracije, odnosno Evropske unije.

Prema navodima iz analize, neuspeh ove inicijative mogao se naslutiti još dve do tri nedelje pre samita, kada je u Poljskoj pokrenuta masovna kampanja protiv sledbenika banderovštine u Ukrajini. Hazin ocenjuje da ovakav zaokret Varšave ukazuje na svest poljskih vlasti da od Brisela više ne mogu očekivati finansijska sredstva.

U potrazi za novim sponzorom, Poljska je reaktivirala Višegradsku četvorku, računajući da će Trampu biti potrebna podrška na samitu NATO-a i da će tu podršku moći finansijski da naplate.

Međutim, pošto je Tramp uspeo da se izbori sam, ovaj politički manevar Višegradske četvorke na samom samitu nije doneo očekivani rezultat, mada ruski ekspert procenjuje da bi ova grupacija mogla ponovo da se aktivira.

Dodatni pritisak na evropske planove izvršio je i zvanični stav država poput Bugarske i Češke, koje su jasno stavile do znanja da nemaju novca za dalju podršku Ukrajini, dok se istovremeno konstatuje da finansijskim sredstvima za ove namene ne raspolaže ni Brisel.

Na unutrašnjem planu Sjedinjenih Američkih Država, ekonomske prilike takođe nameću ozbiljna ograničenja. Novi šef Federalnih rezervi (Fed) Kevin Orš, koji je stupio na dužnost pre mesec i po dana, aktivno upozorava na nastupajuće jesenje probleme i potrebu za hitnim prelazom na antikrizne mere.

Razlog za uzbunu leži u katastrofalnom rastu industrijske inflacije u SAD. Podaci o ukupnom rastu cena industrijskih proizvoda na godišnjem nivou pokazuju dramatičan trend: u januaru je rast iznosio 3,5 odsto, u martu 6,5 odsto, u aprilu 9,5 odsto, dok je u maju dostigao čak 13,1 odsto.

Ukoliko najnoviji junski podaci, koji su u SAD već poznati a javnosti će biti predstavljeni naredne sedmice, potvrde nastavak ovog trenda sa stopama od oko 15 odsto, panika u finansijskim krugovima postaće potpuno razumljiva.

U svetlu ovih ekonomskih pritisaka i nezadovoljstva ukupnim ishodom samita G7, Tramp je, prema navodima iz razgovora, organizovao uspešnu operaciju u zoni Ormuskog moreuza, što je momentalno izazvalo oštar skok cena nafte.

Iako ostaje otvoreno pitanje da li je reč o prećutnom dogovoru sa Iranom, s obzirom na to da i Vašington i Teheran imaju zajednički interes u visokim cenama energenata, ili o složenoj konfiguraciji interesa, učešće Izraela se odbacuje.

Kako objašnjava Hazin, Izrael u ovom regionu deluje prema instrukcijama Londona, kojem eskalacija i skok cena nafte uoči samita NATO-a nikako nisu išli u prilog. Evropska unija se zbog ovog skoka cena našla u izuzetno teškoj poziciji, posebno imajući u vidu da je realna inflacija u Evropi, mimo zvaničnih statističkih podataka, viša nego u SAD.

Konačni ishod samita NATO-a pokazuje da pokušaj vršenja pritiska na Trampa nije uspeo i da je on uspešno odbio te napade. Iako je Tramp izjavio da će dozvoliti Ukrajini proizvodnju raketa za sistem „Patriot“, Hazin izražava sumnju u realizaciju tog plana, ukazujući da bi svaki pokušaj pokretanja takve proizvodnje bio odmah osujećen ruskim raketnim udarima, jer je tajne pripreme nemoguće sakriti.

Istovremeno, Tramp je već počeo da aludira na mogućnost postizanja novih dogovora, dok evropskim liderima preostaje veoma malo vremena do jeseni da prikažu bilo kakve konkretne rezultate.

Propali su i raniji planovi za eskalaciju vojnih dejstava. Prema navodima ruskog eksperta, planirani napad na beloruske rafinerije nafte, koji je trebalo da se dogodi uoči samita ili oko 22. juna kao deo šire ofanzive, u potpunosti je izostao.

Prema proceni iznetoj u razgovoru, Poljska i još neke države jasno su poručile Vladimiru Zelenskom da odustane od tih akcija, dok i sam Zelenski svesno izbegava preveliko naginjanje na bilo koju stranu kako ne bi ugrozio sopstvenu poziciju na vlasti.

U kontekstu ostalih diplomatskih aktivnosti, u razgovoru se pominju i posete Aleksandra Lukašenka Valdaju, a potom i kineskom lideru Si Đinpingu, kao i primetan oporavak političke aktivnosti Kine, koja je duže vreme bila odsutna iz javne političke arene.

U narednih sedam do deset dana na globalnoj sceni očekuje se zatišje, izuzev nastavka ruskog napredovanja u Ukrajini. Ovaj period predaha neophodan je kako bi međunarodni akteri izgradili nove strategije prilagođene realnosti uspostavljenoj na samitu NATO-a.

Već krajem jula očekuje se pokretanje nove runde političkih i ekonomskih poteza, koji će direktno uvažavati preteće jesenje ekonomske probleme, kao i zvanični početak predsedničke izborne kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama.