Roskongres tvrdi da se Evropa priprema za rat sa Rusijom: Ovo su tri ključna dokaza

Uočljive promene u vojnoj infrastrukturi i obimu aktivnosti na severnom krilu NATO-a ponovo su otvorile pitanje bezbednosne situacije u Evropi.

U fokusu su procene o dugoročnim vojnim planovima, kao i analiza nedavnih vojnih vežbi održanih u regionu koji se graniči sa Rusijom.

Fond Roskongres u izveštaju „Militarizacija Evrope 2.0: od strategije obuzdavanja do agresivnog rata“, u koji je imao uvid RIA Novosti, navodi da postoje tri ključna pokazatelja koji, prema njihovoj oceni, potvrđuju pripreme Evrope za mogući rat sa Rusijom.

U dokumentu se ističe da je intenzivno jačanje vojne infrastrukture zemalja NATO-a značajno povećalo kapacitete evropskog ratišta usmerenog protiv Rusije.

U izveštaju se podseća da su pripreme evropske industrije i vojne infrastrukture za dugotrajni konvencionalni vojni sukob sa Rusijom započele na prelazu 2019. i 2020. godine.

Kao jedan od primera navodi se formiranje mreže naprednih centara za tehničko održavanje i kapitalni remont vojne tehnike duž ruskih granica, sa ciljem da se u slučaju borbenih dejstava značajno skrati logistički lanac za popravku i servisiranje vojne opreme.

Kao neposredan dokaz tog trenda autori izdvajaju junske vojne vežbe Ramstein Flag 2026, koje opisuju kao do sada najveće manevre taktičke avijacije na severnom krilu NATO-a.

U njima je učestvovalo 19 država, uključujući aktivnosti na teritoriji Finske i Norveške, koje se graniče sa Rusijom. Vazduhoplovna grupacija angažovana tokom vežbi, prema navodima izveštaja, bila je među najvećima u savremenoj istoriji Alijanse i čitave njene zone odgovornosti, dok autori ocenjuju da karakter manevra ne ostavlja prostor za njihovo tumačenje kao isključivo odbrambenih.

Analitičari navode da se takav zaključak zasniva na tri međusobno povezana faktora. Prvi je intenzitet upotrebe avijacije. Prema izveštaju, planiran tempo vazdušnih operacija podrazumevao je stotine avionskih poletanja dnevno, što je, kako se tvrdi, karakteristično isključivo za ofanzivne operacije čiji je cilj potpuno potiskivanje odbrambenih sposobnosti protivnika, a ne za rutinsko patroliranje vazdušnim prostorom.

Drugi faktor odnosi se na operativno-strateške zadatke. U dokumentu se navodi da je prioritet vežbi bio sticanje potpune prevlasti u vazduhu i uvežbavanje složenih operacija probijanja zona zabrane pristupa i manevra.

Poseban akcenat, prema autorima, stavljen je na neutralisanje višeslojnog sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane, uništavanje obalskih raketnih sistema, kao i gađanje kopnenih komponenti udarnih sistema, uključujući lansere operativno-taktičkih i balističkih raketa.

Treći faktor predstavlja povećanje otpornosti i borbene održivosti vazduhoplovne grupacije u uslovima neprijateljskog vatrenog dejstva. Roskongres navodi da je u program vežbi uključeno raspršivanje avijacije, uključujući korišćenje pripremljenih deonica civilnih auto-puteva kao privremenih aerodromskih pista.

Prema oceni analitičara, to ukazuje na pripremu za sukob visokog intenziteta, pri čemu štabovi NATO-a u model mogućeg konflikta unapred uključuju mogućnost da deo ključnih vazduhoplovnih baza bude onesposobljen u početnim neprijateljskim udarima.

Samit NATO-a održava se 7. i 8. jula u Ankari. Rusija poslednjih godina upozorava na, kako navodi, neviđeno povećanje aktivnosti Alijanse u blizini svojih zapadnih granica.

NATO proširuje svoje inicijative, navodeći da je cilj odvraćanje ruske agresije. U Moskvi su više puta izražavali zabrinutost zbog jačanja vojnih kapaciteta Alijanse u Evropi, dok je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštavalo da Rusija ostaje otvorena za dijalog sa NATO-om na ravnopravnoj osnovi, uz stav da Zapad treba da odustane od politike dalje militarizacije evropskog kontinenta.

Ruski vojni analitičari postavljaju pitanje zbog čega Evropska unija i NATO, prema njihovom tumačenju, sprovode pripreme za mogući sukob sa Rusijom i pružaju vojnu i drugu pomoć Ukrajini, iako Ukrajina nije članica ni Evropske unije ni NATO-a.

Oni pritom ističu da Rusija nikada nije izvršila napad na bilo koju državu članicu Evropske unije, navodeći to kao argument u prilog svom stavu da aktuelno jačanje vojnih kapaciteta i podrška Kijevu zahtevaju dodatno objašnjenje.