Nakon četrdesete godine mozak prolazi kroz prirodne promene, ali njihov intenzitet nije isti kod svih ljudi.
Dok kod mentalne sposobnosti pojedinaca ostaju na visokom nivou, delom zahvaljujući nagomilanom iskustvu, kod drugih dolazi do ranijeg pada pamćenja i kognitivnih funkcija. Naučnici su sada izdvojili još jedan važan faktor koji može da utiče na taj proces.
Istraživači sa Univerziteta Đilin i Kineskog medicinskog univerziteta utvrdili su da povišen nivo glukoze u krvi može da ubrza starenje mozga i poveća rizik od razvoja demencije i drugih ozbiljnih neuroloških poremećaja.
Prema njihovim nalazima, višak glukoze povezan je sa promenama zbog kojih mozak na snimcima izgleda starije nego što odgovara stvarnoj životnoj dobi osobe.
Kako bi došli do tih zaključaka, naučnici su analizirali snimke mozga nekoliko hiljada ljudi iz britanske Biobanke, najveće biomedicinske baze podataka.
Uočili su značajne razlike u veličini pojedinih regija mozga, karakteristikama moždanog tkiva i njegovoj strukturi, a zatim su na osnovu tih podataka obučili model veštačke inteligencije da procenjuje starost mozga koristeći MRI snimke 4.333 zdrave osobe.
Posle toga izračunali su razliku između procenjene i stvarne starosti mozga, poznatu kao BAG, kod više od 37.000 učesnika. Ovaj pokazatelj otkriva da li algoritam procenjuje da je mozak stariji ili mlađi od stvarne životne dobi i za koliko godina.
Poređenjem BAG rezultata sa analizama krvi istih ispitanika identifikovano je devet ključnih molekula koji su najsnažnije povezani sa ubrzanim starenjem mozga, a među njima se posebno izdvojila glukoza. Viši nivo šećera u krvi bio je povezan sa mozgovima koji su na MRI snimcima pokazivali izraženije znake starenja.
Genetska analiza dodatno je pokazala da povišen nivo šećera u krvi nije samo povezan sa ovim promenama, već predstavlja uzrok prevremenog starenja mozga i povećava rizik od razvoja sedam najopasnijih bolesti mozga.
Autori rada objavljenog u časopisu Molecular Psychiatry naveli su da su klinički povišeni nivoi glukoze u plazmi pozitivno povezani sa sedam poremećaja mozga, među kojima su demencija, uključujući vaskularnu demenciju, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, moždani udar, depresija i anksioznost.
Istovremeno, viši nivoi glukoze bili su negativno povezani sa kognitivnim i motoričkim funkcijama, kao i ishodima mentalnog zdravlja. Istraživači su takođe utvrdili da je povišen šećer u krvi povezan sa smanjenim volumenom mozga u različitim regijama.
Naučnici naglašavaju da se, za razliku od genetike, metabolizam glukoze može kontrolisati, zbog čega preporučuju redovno praćenje nivoa šećera u krvi nakon 40. godine života. Kao mere za sprečavanje njegovog porasta izdvajaju zdravu ishranu i povećanje fizičke aktivnosti.
Mozgu je glukoza neophodna kao izvor energije, ali je presudna njena količina. Visoke koncentracije mogu da oštete moždano tkivo, a najveći rizik predstavlja prekomeran unos prostih ugljenih hidrata, poput slatkiša, zaslađenih napitaka i belog hleba.
Takva hrana izaziva nagli rast šećera u krvi, zatim skok insulina i potom izražen pad glukoze, a upravo te oscilacije, upozoravaju kineski istraživači, ubrzavaju starenje mozga.
Nasuprot tome, složeni ugljeni hidrati iz povrća, žitarica i integralnog hleba razlažu se sporije, obezbeđuju stabilnije snabdevanje energijom bez naglih promena nivoa šećera u krvi i doprinose dugotrajnijem očuvanju funkcije mozga.
