U analizi aktuelnih geopolitičkih i vojnih dešavanja, iznetoj u video-snimku na Jutjubu, poznati britanski analitičar Aleksandar Merkuris detaljno osvetljava prelomne tačke sukoba u Ukrajini, medijsku sliku na Zapadu i istorijski kontekst proslave američkog nacionalnog praznika.
Na samom početku svog programa emitovanog u subotu, 4. jula 2026. godine, Merkuris je uputio čestitke građanima Sjedinjenih Američkih Država povodom 250. godišnjice od usvajanja Deklaracije o nezavisnosti 1776. godine.
Ocenivši SAD kao jednu od velikih svetskih nacija, britanski analitičar je podsetio na teške istorijske periode kroz koje je zemlja prolazila – od Revolucionarnog i Građanskog rata, preko Velike depresije, pa sve do savremenih političkih previranja.
Prema njegovoj oceni, američki Ustav i sistem upravljanja pokazali su se stabilnim i otpornim na sve dosadašnje izazove, a postignuća na polju kulture, ekonomije i politike ostaju trajan razlog za ponos njenih građana.
Ključni preokret u Donbasu: Pad Konstantinovke
Centralna tema analize posvećena je situaciji na ukrajinskom ratištu. Merkuris navodi da je ruski predsednik Vladimir Putin prvi put ove godine, u prepoznatljivom maniru iz druge polovine prošle godine, u vojnoj uniformi posetio vojni štab. Iako britanski analitičar napominje kako smatra da je ambijent štaba najverovatnije bio scenografija za potrebe snimanja, sam događaj nosi veliku težinu.
Tokom ove posete, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije i glavnokomandujući ruskih snaga u Ukrajini, general Valerij Gerasimov, predao je Putinu detaljan izveštaj.
Ključna vest dana bila je potvrda da su ruske trupe zauzele Konstantinovku – strateški važan industrijski centar u Donbasu, koji je pre rata brojao oko 80.000 stanovnika i bio nadaleko poznat po staklarskoj industriji.
Merkuris ukazuje na to da zvanični transkripti Kremlja ipak sadrže napomenu da operacija čišćenja terena još uvek traje, što implicira da se manji delovi ukrajinskih snaga verovatno i dalje skrivaju u podrumima i utvrđenim objektima.
Ipak, izveštaji sa terena i video-snimci na kojima ruski vojnici podižu zastave pobede, uključujući i severoistočne delove grada gde se očekivao poslednji organizovani otpor Ukrajinaca, potvrđuju da je grad pod čvrstom kontrolom Moskve.
Britanski analitičar je podsetio da je u svojim ranijim emisijama tvrdio da Rusija već nedeljama ostvaruje efektivnu kontrolu nad ovim prostorom, te da je zvanični proglas usledio tek kada je operacija privedena samom kraju.
Dinamika na frontu i pitanje ratnih rokova
U analizi se osporavaju tvrdnje da je bitka za Konstantinovku trajala predugo. Merkuris podseća na sastanak s kraja zime 2025. godine, kada je tadašnji komandant grupe snaga „Jug“ tvrdio pred Putinom da je polovina stambenih objekata u gradu već pod ruskom kontrolom, prognozirajući potpuni pad do sredine januara. Putin je tada prekinuo komandanta, naglasivši da ruska vojska ne operiše po takvim kalendarima.
Iako je od tog trenutka prošlo više meseci, britanski analitičar iznosi procenu da je prava bitka za samu Konstantinovku zapravo počela u maju 2026. godine, nakon što je prolećna ofanziva pokrenuta u aprilu dobila na zamahu.
Kada je puna vojna sila usmerena na grad, ukrajinska odbrana je počela brzo da popušta. Prema izveštajima ruskog ratnog dopisnika Marata Kulina, upravo su ovi uspesi omogućili ruskim snagama da u junu pokrenu ozbiljne operacije prema Limanu na severu.
General Gerasimov je tokom sastanka izvestio Putina da je i pad Krasnog Limana pitanje dana, čime bi borbe u tom sektoru bile okončane. Pored toga, ruska strana tvrdi da je ukrajinski džep na istočnoj obali reke Oskol, južno od Kupjanska, pred eliminacijom.
Gerasimov je naglasio i da su novi ukrajinski protivnapadi na zapadnoj obali reke u Kupjansku – gradu koji su Rusi zauzeli u ranu jesen 2025. godine – odbijeni uz velike gubitke na ukrajinskoj strani.
Sledeće mete: Slavjansk i Kramatorsk
Gubitak Konstantinovke direktno narušava integritet celokupne ukrajinske odbrambene linije u Donbasu. U razgovoru između Putina i Gerasimova istaknuto je da nekadašnja odbrambena konurbacija sada gubi svoj štit.
Gerasimov je procenio da će preostala dva velika grada, Slavjansk i Kramatorsk, biti zauzeti znatno brže i lakše upravo zbog pada Konstantinovke i predstojećeg pada Limana.
Ovakav razvoj situacije odrazio se i na planove o napredovanju vojnih kadrova. Putin je predložio da se uspešni komandanti sa terena upute na školovanje u Akademiju Generalštaba radi pripreme za više komandne pozicije, na šta je Gerasimov uzvratio da se to može realizovati tek nakon što Slavjansk bude u potpunosti zauzet.
Ekspanzija „tampon zona“ na severu i status teritorija
Značajan deo razgovora odnosio se na situaciju na severnoj granici, koja obuhvata Harkovsku i Sumsku oblast sa ukrajinske, odnosno Belgorodsku, Kursku i Brjansku oblast sa ruske strane. Komandant grupe snaga „Sever“, general Nikiforov, izvestio je o značajnom napredovanju i naveo da se ruske trupe nalaze na svega osam kilometara od samog grada Sumi.
Objašnjavajući ove operacije potrebom stvaranja „tampon zone“ koja bi zaštitila rusku teritoriju od ukrajinskih napada dronovima i artiljerijom, Putin je izneo znatno šire geopolitičke pretenzije.
On je izjavio da je teritorija koju Rusi trenutno zauzimaju u Sumskoj i Harkovskoj oblasti istorijska ruska zemlja, iako je Rusija formalno i dalje priznaje kao deo Ukrajine.
Merkuris na osnovu ovih reči procenjuje da Moskva, u slučaju potpunog zauzimanja gradova Sumi i Harkov, nikada neće pristati na povlačenje sa tih prostora u okviru bilo kakvog budućeg diplomatskog rešenja.
Uzimajući u obzir da Putina smatra najumerenijom figurom u trenutnom ruskom političkom vrhu, analitičar zaključuje da nijedan potencijalni naslednik ili visoki zvaničnik ne bi vratio teritorije koje je aktuelni predsednik proglasio istorijski ruskim.
U pogledu taktike, general Nikiforov je priznao da je suzbijanje ukrajinskih dronova koji napadaju centralnu Rusiju i Moskvu komplikovan zadatak, ali je potvrdio da rusko napredovanje i udari na infrastrukturu i benzinske stanice duž autoputeva u istočnoj Ukrajini daju rezultate.
Time je Ukrajincima otežano lansiranje bespilotnih letelica sa dubokih pozicija, a ruske snage dobijaju dodatna dva do tri sata za pripremu odbrane nakon registrovanja njihovog poletanja.
Mogućnost pregovora i mirovni plan Zelenskog
Merkuris se u nastavku osvrnuo na najnovije ankete javnog mnjenja u Ukrajini, prema kojima 66% ispitanika podržava hitno pokretanje mirovnih pregovora sa Rusijom.
Iako anketa ne precizira na kakve su ustupke građani spremni – poput odricanja od Donbasa, Zaporoške i Hersonske oblasti, neutralnog statusa ili odustajanja od Evropske unije – analitičar ocenjuje da broj onih koji uviđaju neminovnost prihvatanja ruskih uslova tiho raste.
Nasuprot volji većine stoji zvanična politika Vladimira Zelenskog. Podseća se da je Zelenski još u jesen 2022. godine doneo dekret kojim se zabranjuju bilo kakvi pregovori sa ruskom stranom.
Pod intenzivnim pritiskom Donalda Trampa tokom 2025. godine, ukrajinski pregovarači su se sastali sa ruskom delegacijom tri puta u Istanbulu, dva puta u Abu Dabiju i jednom u Ženevi, ali su ti razgovori završeni bez uspeha. Krajem 2025. godine Zelenski je izjavio da dalji pregovori nemaju smisla jer Rusija odbija njegov zahtev za bezuslovnim prekidom vatre na postojećim linijama fronta.
Aleksandar Merkuris naglašava da takozvani „mirovni plan“ Zelenskog iz 2022. godine u osnovi traži potpunu kapitulaciju Rusije – povlačenje na granice iz 1991. godine, isplatu ratne odštete i izručenje najviših ruskih zvaničnika međunarodnim sudovima.
U situaciji kada Rusija drži inicijativu i niže pobede poput one u Konstantinovki, takvi zahtevi su, prema oceni analitičara, potpuno apsurdni. Ukoliko Zapad želi da spreči dalji prodor ruskih snaga ka Kijevu kroz Černigovsku oblast, moraće da izvrši pritisak na Zelenskog da obustavi napade na rusku teritoriju i otpočne realne pregovore zasnovane na stanju na terenu, ili da se povuče sa funkcije.
Zapadna medijska blokada i nerealna očekivanja
Na kraju analize, Merkuris oštro kritikuje zapadne medije zbog ignorisanja stvarnog stanja na frontu. Zauzimanje Konstantinovke – najvećeg urbanog centra u Donbasu koji je pao u ruske ruke od zauzimanja Mariupolja – u britanskim mejnstrim medijima poput BBC-ja ostalo je potpuno neispraćeno.
Agencija Reuters je prenela vest kao „rusku tvrdnju“, ali ju je smestila u kontekst narativa o tome kako su ukrajinske snage navodno preuzele inicijativu i usporile rusko napredovanje na minimum.
Britanski analitičar podseća da je isti taj Reuters pre samo dve nedelje označio Konstantinovku kao ključnu „kapiju“ za ostatak Donbasa pod ukrajinskom kontrolom.
Kao ilustraciju potpunog odsustva realnosti na Zapadu, Merkuris navodi primer iz britanske štampe gde je neimenovani pojedinac uložio 300.000 funti na opkladu da će Vladimir Putin izgubiti vlast do kraja ove godine.
Zaključuje se da zapadne vlade imaju apsolutnu dužnost i obavezu prema sopstvenim resursima koje šalju Kijevu da utvrde stvarnu istinu na terenu, umesto što se oslanjaju na medijski konstruisane narative o uspehu koji nemaju utemeljenje u realnosti.
Sukob koji je počeo u Donbasu, a koji je ukrajinsku vojsku „iskrvario do kostiju“, sada ulazi u završnu fazu gubitka ovog istorijski i ekonomski najbogatijeg regiona, dok se lista palih gradova – od Mariupolja, Bahmuta i Avdejevke, pa do Kurahova, Pokrovska i sada Konstantinovke – konstantno uvećava.
